Nafas a’zolarining anatomiyasi. Tashqi burun. Burun bo‘shlig‘i. Xikildok. Bronxlar. O‘pka. Plevra. Ko‘ks oralig‘i



Download 18,09 Mb.
Sana22.02.2022
Hajmi18,09 Mb.
#115445
TuriЛекция
Bog'liq
Лекция 3 Нафас олиш системаси функционал ан

Узбекистон Соғлиқни сақлаш вазирлиги

Узбекистон Соғлиқни сақлаш вазирлиги

Клиник анатомия ва морфология кафедраси

Даволаш факультети

Лекция “Анатомия” фани

Тузувчилар: доц.Сапаева Ш.А.

УРГАНЧ – 2020й



Тема: Нафас олиш системаси Анатомияси Бронхиоген безлар Плевра. Кўкс оралиғи

Лекция № 3

маҚсади

  • Нафас олиш системаси аъзолари.Ривожланиши (онтогенез, филогенез).
  • Нафас олиш системаси аъзоларининг функцияси
  • Нафас олиш аъзолари сохасидаги безларнинг анатомияси

Маъруза Режаси

  • Ўпкалар, бронхлар, плевра ва кўкс оралиғининг анатомияси – 30 минут
  • Нафас олиш системаси аъзоларининг онтогенези ва филогенези – 10 минут
  • Нафас олиш системаси аъзоларининг функционал анатомияси – 20 минут
  • Ўпкалар, уларнинг топографияси (синтопия, скелетотопия), тузилиши ва шакли – 15 минут
  • Хулоса – 5 минут

Нафас олиш аъзоларининг ўзига хос хусусиятлари:

  • Тузилишига кўра найсимон ;
  • Ички қаватининг хужайралари шиллиқ секрет ишлаб чиқаради;
  • Сегментар бронхиолаларгача киприкли эпителий билан қопланган.

Нафас олиш аъзоларининг аномалияси (Туғма хаволи киста )

Нафас олиш системаси

ТАШКИ БУРУН- Nazus externus

БУРУН БУШЛИГИ- Cavitas nasi

БУРУН БУШЛИГИ- Cavitas nasi

БУРУН БУШЛИГИНИНГ ДЕВОРЛАРИ

БУРУН АТРОФИДАГИ БУШЛИКЛАР – Sinus paranazales.

БУРУН АТРОФИДАГИ БУШЛИКЛАР – Sinus paranazales.

хикилдок – L a r i n x

Хикилдок тогайлари – cartilagines laryngis калконсимон тогай (cartilago thyroidea).

(cart.thyroidea) ва узуксимон тогай (cart. cricoidea).

Хикилдок мушаклари – musculi larings

1) констрикторлар;

 2) дилятаторлар;

 3) овоз бойламларини таранглигини ўзгартирувчи мушаклар.

  • .1чи гурухга киради :
  • m. cricoarytenoideus lateralis; (овоз бойламларини бирмунча таранглайди);
  • m. thyroarytenoideus - овоз бойламларини бирмунча бўшаштиради;
  • m. arytenoideus transversus - овоз ёриғини орка кисмини торайтиради; 
  • mm. arytenoidei obliqui, хикилдокка кириш тешиги тораяди. M. aryepiglotticus хикилдокни пастга тортади.

Хикилдок мускуллари – musculi larings

  • II.группа .Дилятаторлар ;
  • m. cricoarytenoideus posterior- овоз ёриғини кенгайтиради;
  •  m. Thyroepiglotticus lig. Thyroepiglotticum нинг ён томонида жойлашади. Хикилдокка кириш тешигини кенгайтиради.
  • III.группа. Овоз бойламини таранглигини ўзгартирувчи мушаклар.
  • m. Cricothyroideus – овоз бойламини таранглайди 
  • m.vocalis plica vocalis нинг асосида ётади, овоз бойламларини бўшаштиради.
  •  

  • m. vocalis ва m. Thyroarytenoideus овоз бойламини бўшаштиради, лекин m. cricoarytenoideus бўшаштиради, Бу хамма бойламлар хар-хил хикилдоқ нервларидан иннервация килинади: бўшаштирувчилар - пастки хикилдок нервидан, тарангловчилар - юкорги хиқилдоқ нервларидан.
  •  

Сavum laryngis

Хикилдокнинг бугимлари ва бойламлари

Хикилдок мушаклари – musculi larings

Хикилдок мушаклари – musculi larings

Упкалар чегараси

Упкалар синтопияси

Упка дарвозаси – hilus pulmonis

Трахея (trachea) ва бронхлар (bronсhi).

TRAXEA – Трахея

Бронхларнинг булиниши .

Упка Ацинуси – acinus pulmonis

упкалар ацинуси


иккала упкаларда ацинусларнинг сони -30 000, альвеолалар сони 300 - 350 млн.

Acinus – упка ацинуси

  • иккала упкаларда ацинусларнинг сони
  • 30 000, альвеолалар сони 300 - 350 млн. Упкаларнинг нафас олиш юзасининг майдони 35 м2 дан нафас чикарганда 100 кв.м гача чукур нафас олганда . Ацинуслар йигилиб булакчалар , булакчалардан - сегментлар, сегментлардан - булаклар, булаклардан – бутун упка хосил булади.

Упка ва плевра чегаралари .

Кукс оралиги – mediastinum.

  • Кукс оралигида олдинги ва орка булимлар фаркланади.
  • Олдинги кукс оралиги, mediastinum anterius, пастки ксмида е 1) юрак ва юрак халтаси, юкори кисмида куйидаги аъзолар : 2)айрисимон без ёки лимфоид ва ёг тукимаси, 3)v.cava superior ва уни илдизлари, 4)aorta ascedens, унинг равоги тармоклари билан бирга , 5)упка веналари, трахея , nn.phrenici, бронхиал артериялар ва веналар, лимфатик тугунлар.
  • Орка кукс оралигига, mediastinum posterius, киради: 1)кизилунгач, 2)кукрак аортаси, 3)кукрак лимфа йули ва лимфатик тугунлар, веноз стволлар ва нервлар (4)v.cava inferior, 5)vv. azygos et hemiazygos, 6)nn. splanchnici ва кизилунгач деворида – 7)nn.vagi).
  •  

Кукс оралиги – mediastinum

Кукс оралиги – mediastinum

Эътиборингиз учун рахмат!

Thank You for your attention!

www.tma.urgfil.uz


Download 18,09 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish