Насуллоев Элбек 2-лаборатория иши



Download 0,67 Mb.
bet1/7
Sana25.02.2022
Hajmi0,67 Mb.
#295636
  1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
Labaratoriya ishi


Насуллоев Элбек
2-ЛАБОРАТОРИЯ ИШИ
КОНСТРУКЦИОН МАТЕРИАЛЛАРНИНГ МЕХАНИК ХОССАЛАРИНИ (СТАТИК ЧЎЗИЛИШДА) АНИКЛАШ
Ишдан мақсад. Конструкцион материалларнинг механик хоссаларини аниқлаш усуллари билан танишиш, турли табиатли юкламалар таьсирида асосий механик хоссаларни аниқлаш олинган натижаларга кўра тегишли ГОСТ жадвалларидан маркасини ва ишлатиш жойларини белгилаш.
Умумий маълумот. Материалларнинг турли ташқи юкламалар таъсирига ёрилмай, синмай қаршилик кўрсатиш хусусияти унинг мустахкамлиги дейилади. Конструкторлар машина деталларини ёки турли конструкция элементларини лойихалашда уларнинг иш шароити (қўйиладиган юклама табиати ва миқдори, мухит харорати ва бошқа кўрсаткичлар)ни ҳисобга олган ҳолда, техника-иқтисодий талабларга жавоб берадиган бўлишлари учун уларнинг механик хоссаларини, статик юклама таъсирида чўзилишга кўрсатадиган муваққат кучланиши (vч), оқувчанлик чегараси кучланиши (v0), нисбий чузилувчанлиги (δ), нисбий ингичкаланувчанлиги (ψ), қаттиқлиги (НВ ёки HR), зарбий кучларга чидамлиги, яъни қовушоқлик (КС) қийматини, йўналиши ва қиймати ўзгарувчан (циклик) кучларга чидамлилигини билишлари керак. Бу кўрсаткичларга кўра технологлар заготовкаларга оқилона ишлов бериш усулларини ва режимларини белгилайди.
Маълумки, реал материаллар турли технологик сабабларга кўра мутлақ тоза бўлмайди. Уларда жуда оз бўлсада, бегона қўшимчалар бўлади. Уларнинг баъзи бирларининг атомлари металларнинг фазовий панжараларига ўтиши, кристалл панжара тугунларида бўш жойлар бўлиши, чизиқли силжишлар ва бошқа нуқсонлар ҳосил этади. Шулар сабабли реал материалларнинг мустахкамлиги ва бошқа хоссалари идеал металларникидан анча заиф бўлади.
Масалан, реал техник темирнинг чўзилишига кўрсатган муваққат каршилик кучланиши vч = 25 - 30 кг.к/мм3 бўлса, идеал ипсимон толали темирнинг чўзилишга кўрсатган муваққат қаршилик кучла­ниши vч = 1200 - 1300 кг.к/мм2 дир. Бундан кўринадики, реал ме­талларнинг хоссаларини анча кўтариш имкониятлари бор экан.
Лаборатория иши 8 соатга мўлжалланган бўлиб, тубандаги босқичларда олиб борилади:
1) Синаладиган материалдан тайёрланадиган намуналар статик (ўзгармас ёки аста-секин ортиб борувчи) юкламада чўзилишга синалиб, уларнинг асосий механик хоссалари (vч, v0, δ ва ψ) аниқланади ва синилма юзасининг характери кузатилади;
2) Қаттиқлиги Бринелл ёки Роквелл усулларида аниқланади;
3) Намуналар зарбий кучларга синалиб, уларнинг зарбий кқовушоқлиги аниқланади;
4) намуналар циклик кучларга толиқишга синалиб, чидамлилиги аниқланади.

Download 0,67 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish