Нефть ва газни қайта ишлаш жараёнлари ва ускуналари Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги олий ўқув юртлари бакалавриатининг «Нефть ва нефть-газни қайта ишлаш технологияси»


ГАЗ, СУЮҚЛИК ВА ҚАТТИҚ МОДДАЛАРНИНГ



Download 33,45 Mb.
bet7/215
Sana19.04.2023
Hajmi33,45 Mb.
#930505
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   215
Bog'liq
K OKONCHATELNIY дарслик

1.6. ГАЗ, СУЮҚЛИК ВА ҚАТТИҚ МОДДАЛАРНИНГ

ФИЗИК-ТЕХНИКАВИЙ ХОССАЛАРИ


Асосий жараёнлар ва ускуналарни ҳисоблашда ўзаро таъсир қилаётган муҳитларнинг физик-техникавий катталикларининг қийматлари (зичлик, солиштирма оғирлик, қовушоқлик, иссиқлик ўтказувчанлик коэффициенти, солиштирма иссиқлик сиғими, ҳарорат ўтказувчанлик коэффициенти ва бошқалар) ни билиш зарур бўлади.


Зичлик. Ҳажм бирлигидаги битта компонентдан ташкил топган бир жинсли модданинг массаси зичлик деб аталади ρ ва билан белгиланади:
, (1.4)
бу ерда – – масса, кг; V – ҳажм, м3. Халқаро бирликлар системаси (СИ) да зичлик кг/м3 да ўлчанади.
Бирорта модданинг зичлигини ( ) сувнинг зичлигига ( ) нисбати нисбий зичлик деб аталади:
. (1.5)
Кимёвий жиҳатдан бир жинсли бўлган моддаларнинг зичлиги махсус адабиётларда берилган бўлади. Тоза модда суюқ эритмаларининг зичлиги концентрация ва ҳароратга боғлиқ бўлади. Одатда эритмаларнинг зичлиги жадвал ҳолида берилган бўлади ёки эмпирик тенгламалар ёрдамида аниқланади.
Иккита компонент (а ва б) дан ташкил топган турли жинсли системанинг зичлиги қуйидаги тенглама билан топилади:
, (1.6)
бу ерда ma – а компонентнинг аралашмадаги массавий улуши, кг/кг; mб = 1 – ma – б компонентнинг аралашмадаги массавий улуши, кг/кг; ρа ва ρб – а ва б компонентларнинг зичликлари, кг/м3.
Газ ва буғларнинг зичликлари суюқлик ва қаттиқ моддаларнинг зичликларига нисбатан тахминан минг марта кам бўлади.
Солиштирма оғирлик. Ҳажм бирлигидаги модданинг оғирлиги солиштирма оғирлик деб аталади ва билан белгиланади:
, (1.7)
бу ерда G – суюқликнинг оғирлиги, Н. СИ га биноан солиштирма оғирлик Н/м3 да ўлчанади. Масса билан оғирлик ўзаро қуйидагича боғланган:
, (1.8)
бу ерда g – эркин тушиш тезланиши, м/с2.
Массанинг миқдорини (1.4) тенгликка қўйсак, зичлик билан солиштирма оғирлигининг ўзаро боғланиш нисбати келиб чиқади:
. (1.9)
Зичликка тескари бўлган катталик солиштирма ҳажм деб аталади ва (м3/кг) билан ифодаланади:
. (1.10)
Қовушоқлик. Ҳақиқий суюқликлар қувур бўйлаб ҳаракатланганда, унинг ичида ҳосил бўлган ишқаланиш кучлари (Т) Ньютон қонуни билан ифодаланади:
, (1.11)
бу ерда F – ишқаланиш юзаси; тезлик градиенти; – қовушоқликнинг динамик коэффициенти. Қовушоқликнинг динамик коэффициенти СИ га биноан қуйидаги бирликда ўлчанади:
.
Динамик қовушоқлик коэффициентининг шу суюқлик зичлигига нисбати кинематик қовушоқлик дейилади ва билан белгиланади:
. (1.12)
СИ да кинематик қовушоқлик м2/с бирлигида ўлчанади.
Ҳароратнинг ортиши билан суюқликнинг қовушоқлиги камаяди, газларда эса ортади. Суюқликларнинг қовушоқлиги газларникига нисбатан бир неча марта катта бўлади.
Ньютоннинг ички ишқаланиш қонунига бўйсунадиган суюқликлар (масалан, сув, спирт, бензол) ньютон суюқликлари дейилади. Нефть, коллоид эритмалар, мойли бўёқлар, смолалар, паст ҳароратда ишлатиладиган сурков мойлари ньютон суюқликлари қаторига кирмайди; бундай суюқликлар ноньютон суюқликлар деб юритилади.

Download 33,45 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   215




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish