Нефтни қайта ишлаш технологиясида асосий гидрогенизация жараёнлари



Download 1,51 Mb.
bet1/3
Sana09.03.2022
Hajmi1,51 Mb.
#486672
  1   2   3
Bog'liq
гидрогенизация жараёнлари

Нефтни қайта ишлаш технологиясида асосий гидрогенизация жараёнлари


Режа:
1. Жараёнларнинг синфланиши
2. Олтингугурт сақловчи органик бирикмаларни гидрирлаш
3. Азот сақлаган бирикмаларни ўзгариши.
4. Гидрокрекинг
5. Дистиллятларни гидротозалаш жараёни
6. Гидротозалаш жараёнининг катализаторлари.
7. Саноатда гидротозалаш.
Гидрогенизацион жараёнлар
Гидрогенизацион жараёнлар нефтни қайта ишлашда ва нефть кимёсида кенг қўлланилади. Улар юқори октанли барқ арор бензинлар олишда, дизель ва қозон ёқилғиларини ҳамда сурков мойларининг сифатини яхшилашда ишлатилади.
Нефткимё саноатида гидрирлаш реакциялари ёрдамида циклогексан ва унинг ҳосилалари, кўпгина аминлар, спиртлар ва қатор бошқа мономерлар олинади. Охирги пайтдаги гидрогенизацион жараёнларнинг тез ривожи товар – нефть маҳсулотлари сифатига қўйилган талабларни ошиши, водород ишлаб чиқариш нархининг анча пасайиши ва юқори самарали катализаторларнинг пайдо бўлиши билан боғлиқ дир.
Гидрогенизацион жараёнлар
Нефтни қайта ишлашда гидрогенизацион жараёнлар икки йўналиш бўйича ривожланаяпти: нефть фракцияларини гидротозалаш ва оғир дистиллатлар ҳамда нефть қолдиқларини деструктив гидрирлаш (гидрокрекинг, гидродеалкиллаш).
Гидротозалашда хом ашёдаги гетероатомли бирикмаларнинг деструкцияси амалга оширилиб, парчаланиш маҳсулотлари водород ёрдамида тўйинтирилади ва водород сульфид, аммиак ва сув ажралиб чиқ ади. Гидрокрекингда хом ашё компонентлари парчаланиб, ҳосил бўлган углеводород бўлакчалари водород билан тўйинтирилади. Гидродеалкиллаш – алкил ҳосилали аренлар ён занжирларининг узилиши ҳисобига борадиган жараён бўлиб, алканлар ва ён занжирсиз аренлар ҳосил бўлади
Олтингугуртли бирикмаларни гидрирлаш
Олтингугурт сақловчи бирикмаларни гидрирлаш жараёни нефть маҳсулотларини гидротозалаш жараёни деб ҳам аталиб, бунда S–С боғи узилади, чунки бу боғ энергияси С–С боғиникига нисбатан 1,5 баробар кам. Бундан ташқари, катализатор комплексида MoS2 юзасида S–C боғи энергияси 23кЖ/мол га тенг бўлиб, ушбу комплексдаги С–С боғи энергиясидан 10 марта камдир.
Тиофен ҳосилалари энг қ ийин гидрирланади. Тиофен, сульфидлар ва меркаптанлар анча енгил гидрирланадилар. Одатда жараён Al–Co–Mo, Al–Ni–Mo катализаторларида 340–4200С ва 2,5–6 МПа босимда олиб борилади. Турли тип олтингугуртли бирикмалардаги гидрогенизация реакциялари механизмини қ уйидагича тушунтириш мумкин:

Download 1,51 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish