Нормал эркин тушиш тезланиши Гравитация доимийси



Download 1,94 Mb.
bet10/40
Sana16.02.2020
Hajmi1,94 Mb.
#39863
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   40
Bog'liq
седрик


73








14.11- раем


14.12- раем


14.13- раем


  1. Иссшущк машинаси 23 изохора, 31 изобара ва 12 политропадан иборат цикл буйича ишлайди (14.12-раем). Политропада газнинг босими билан з$ажми узаро р = оУ муносабат орцали богланган (а — узгармас катталик). Агар ишчи жисм сифатида бир атомли идеал газ ишлатилган булса, иссицлик машинасининг ФИКни топинг. Цикл- даги максимал кароратнинг минимал кароратга нисбати 4 га тенг.


ЭНТРОПИЯ

  1. Хажмини узгартирмай туриб энтропиясини 1,31 кЖ/К га камайтириш учуй зкарорати 227°С булган 4,0 кг кислородни гкандай кароратгача иститиш керак?

  2. Массаси 8,0 г булган аргон иситилганда унинг абсолют зкаро- рати 2 марта ортган. Газ энтропиясининг: 1) изохорик ва 2) изобарик равишда циздирилгандаги ортишини топинг.

  3. 1 моль мицдордаги гелий изобарик равишда кенгайганда унинг зкажми 4 марта ортган. Бу кенгайишдаги энтропиянинг ортишини топинг.

  4. Бошлангич хароратлари ва босимлари бир хил булган тенг хажмли икки газ зкажми V дан V12 булгунга цадар бири изотермцк, иккинчиси эса адиабатик сицилган. Ккайси зколда охирги зкарорат ортиц- роц булади? Бу жараёнларда энтропиянинг узгариши юз берадими?

  5. Система зколатини босим ва зкажм урнига 5 энтропия ва Т абсолют зздюрат орцалц ифодаланса, Б,Т диаграммада Карно цикл цан- дай куринишда булади?

  6. Хажми 887 дм3 булган, 30СС зкароратда 0,10 МПа бошлангич босим остпда булган зкаво изотермик сицилганда унинг эшопияси 673 Ж/К га камайган. Хавонинг жараён охиридаги зкажмини топинг.

  7. Массалари тенг булган кислород ва водород бир хилда изо­термик ощилган. К,айси газ учун энтропиянинг ортиши куп булган ва неча марта?

  8. Массаси 1,0 кг булган карбонат ангидрид гази 40° С зкаро- ратдаги 0,20 МПа босимдан 253° С зкароратдаги 4,5 МПа босимгача сицилганда унинг энтропНяси цаича ортишини топинг.


74



  1. Бир моль идеал газнинг рУп = сотЬ политропа буйича \\ зкажмдап У2 зкажмгача кенгайгнда унинг энтропияси капчага ортишини зргсоблаб топинг.

  2. Идеал газ иккита: 123 ва 143 кайтар жараён- ларда иштирок этган (14.13-расм). Дар бир жараёвда газга берилган исешушк миедорлари з$ар хил, энтропиянинг узгариши эса айнан бир хил булишини исбот дилинг.

  3. 127° С зедюратда 0,50 МПа босим остида булган 1,0 кг кислород зкажми 2 марта ортгунча изобарик равишда кенгайган, сунг- ра босими 4,0 МПа булгунча изотермик сицилган. Энтропия ортиши- нинг натижавий йдаиндисини топинг.

  4. Массаси 1,0 кг булган зкаво зкажми 6 марта камайгунча адиа- батик равишда сикилган, узгармас зкажмда босими 1,5 марта орттирил- ган. Бу жараёнда энтропиянинг ортишини топинг.

  5. Массаси 3,0 кг булган азот билан 2,0 кг карбонат ангидрид гази аралашишида энтропиянинг ортишини аниуланг. Аралашгунча ка- дар газларнинг зкароратлари ва босимлари бир хил булган.

  6. Кислород тулдирилган ва сигимлари 2,0 дм3 ва 4,0 дм3 бул­ган иккита баллон жумракли най билан туташтирилди. Иккала бал- лондаги бошлангич хароратлар 27° С, босимлар эса мос равишда 0,10 МПа ва 0,60 МПа га тенг булган. Агар бутун система иссиклик утказ- майдиган фбик ичига жойлаштирилган булса, жумрак очилгандан кейин система энтропиясининг ортишини топинг.

  7. Даво тулдирилган ва сигимлари 0,50 м3 ва 1,0 м3 булган иккита баллон жумракли най ёрдамида туташтирилди. Биринчи бал- лонда 27° С зкароратли 3,0 кг зкаво, иккинчи баллонда эса 57° С зедзо- ратли 5,0 кг з$аво бор. Жумрак очилиб, мувозанат зрлати вужудга келгандан кейинги система энтропиясининг ортишини топинг. Баллон- ларнинг деворлари ва найлар зкавонинг атроф-музкитдан тула иссиклик изоляциясини таъминлайди.

  8. 1 моль миадордаги вдеал газ энтропияси 5,75 Ж/К га орт­гунча изотермик равишда кенгаяди. Газнинг бошлангич ва охирги зколат- лари термодинамик эздимолликлари нисбатининг натурал логарифми зкам- да бошлангич ва охирги босимлар нисбатини топинг.

  9. Термодинамик системанинг муайян холатдаги энтропияси 3,18 мЖ/К га тенг. Система бу зрлатининг статистик огирлигини топинг.


бу ерда ва Ь — Ван-дер-Ваальс доимийлари.

Газнинг критик параметрлари — моляр зсажми, босими ва зкарорати билан Ван-дер-Ваальс доимийлари (а ва Ь) нинг узаро богланиши:




15-§. Реал газлар ва суюкликлар

Ихтиёрий т массали газ учун Ван-дер-Ваальс тенгламасш










75





Бир моль газ учун Ван-дер-Ваальс тенгламасининг келтирилган кат- таликлар оркалн ифодаси:

("+к)(3“-‘)=8т·



бу ерда <о= , к]=~ .

Рк >мк > к

кавонинг нисбий намлиги:!







бу ерда р— берилган кароратда зкаводаги сув бугининг парциал босими (абсолют намлик). р0 — шу кароратдаги туйинган б>т босими.

к Клапейрон-Клаузиус тенгламаси:

Г др Я

с1Т — и*)


бу ерда г»! ва и2— модданинг икки колатдаги солшнтирма зкажмлари, Т
ва Я—модданинг зкарорати ва 1-»-2 утишдаги солшнтирма утиш ис- сиклиги.

Сирт таранглиги:




бу ерда А Ё[—суюкликнинг сирт катлами эркин энергиясининг узгари- ши, А 5 — шу цатлам юзасининг узгариши.

Суюклик сиртининг эгрилиги туфайли пайдо буладиганкушимча бо- сим (Лаплас формуласи):










бу ерда ва Я2—сукиулик сиртвда олинган иккита узаро перпенди­куляр кесимларнинг эгрилик радиуслари.

Суюцликнинг капилляр найчаларда кутарилиш баландлиги:







2 а сот 6
Р



бу ерда 6—чегаравий бурчак, р — суюцлик зичлиги, г
— найнинг ички радиуси.

Иситишда суюклик зказкмининг нисбий узгариши:







бу ерда р — зкажмий кенгайишнинг зкарорат (температура) коэффициента. Босим узгарганда суюгршк зкажмининг нисбий узгариши:





бу ерда Я—сицшшш коэ<})фициенти:


76





Суюкликнинг / хароратдаги зичлиги:

о - ро -



Р' 1 + Р/’

бу ерда р0 — О0 С кароратдаги зичлик.

Эритманинг осмотик босими (Вант-Гофф формуласи):


р = сят,

бу ерда С — — — эритилган модданинг эритма хажм бирлигвдаги мол- Ш



лар сони.


Download 1,94 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   40




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish