Нормал эркин тушиш тезланиши Гравитация доимийси



Download 1,94 Mb.
bet17/40
Sana16.02.2020
Hajmi1,94 Mb.
#39863
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   40
Bog'liq
седрик


107



в








  1. ЭЮКлари Зх = 10,0 В, ё2 = 5,0 В, З3 6,0 В камда ички дар- шиликлари гх = 0,1 Ом, г2 0,2 Ом, г3 = 0,1 Ом булган учта ток манбаи занжирга 18.31-расмда курсатилгандай килиб уланган. 1\аршиликлари

= 5,0 Ом, = 1,0 Ом, Я3 = 3,0 Ом булган резисторлардаги куч- ланишларни топинг.

  1. Агар ёг = 20,0 В, <Г2 = 33,0 В, гг = 0,2 Ом, г2 = 0,5 Ом, Я\ = 0,8 Ом, к2 = 2,0 Ом булса (18.32-расм), занжирнинг барча кисм- ларидаги ток кучларини топинг.

  2. Агар ёг = 27,0 В, 32 = 30,0 В, гг 30,0 мОм, г2 = 50,0 мОм, = Я2 = Яъ 8,0 Ом, Я3 = 1,97 Ом, Яй = 2,95 Ом, =12,0 Ом, Я7 ~ 1,20 Ом булса (18.33-расм), занжирнинг барча кисмларидаги ток кучларини топинг.

  3. Агар Яг = Я2 = 10 Ом, Я3 = 3 Ом, Я4 = 6 Ом, 8 = 18 В булса, (18,34-расм) занжирдаш ток кучини, занжир тармодларидаги ток кучларини хамда занжирнинг калит узилган ва уланган коллардаги эквивалент каршилигини топинг. Ток манбаининг ички каршилигини кисобга олманг.

  4. ЭЮК 3! = 30 В, 2 = 16 В, ички даршиликлари г1 = 1 Ом, г2 = 2 Ом булган икки ток манбаи узаро параллел уланган (18.35- расм) булиб, каршилиги Я—25 Ом булган умумий истеъмолчига эга.





п


Г“СР-|

Я. !


п п

М I п Кэ||




Т


-Ы — 62 63 —


18.36- раем





108







Барча тармоцлардаги ток кучлари ва истеъмол зкилинаётган зкувватни анщланг.

  1. Агар ёг = 6,0 В, ё2 = 10,0 В, ё3 = 20,0 В, гх = 0,2 Ом, г2 = 0,2 Ом, г3 0,4 Ом, = 19,8 Ом; /?2 = 45,8 Ом, = 100,0 Ом, /?4 = 99,6 Ом булса, (18.36-расм), занжирнинг барча кисмларидаги ток кучларини ва зкар бир ток манбаи эришаётган зкувватни анизузанг.

  2. Агар <к = 130,0 6, 4 = 117,0 В, к = 1,0 Ом, Я2 = 0,6 Ом, з = 24,0 Ом булса (18.37-расм), занжир тармозузаридаги ток куч­ларини анизузанг.

  3. Фотоэлемент анодининг потенциали катоднинг потенциалидан юзузри булганда фотоэлементдаги ток кучи /п= 10 мАгатенг Дтуйиниш токи); акс зузлда фотоэлементдаги ток кучи нолга тенг. Агар = 0,1 кВ, ё2 0,2 кВ, = 1,0 кОм, Р2 = 2,0 кОм, Р3 = 3,0 кОм, = = 4,0 кОм булса, 18.38-расмда тасвирланган схемаларда фотоэлемент- лардаги кучланишларни топинг. Ток манбаларининг ички зкаршиликлари- ни зузсобга олманг.

Токнинг иши ва кувват·

  1. Агар ток манбаининг ЭЮК 20 В, ички зкаршилиги 20 Ом булса, цандай зузлиб зкаршиликлари 10, 20, 30 ва 40 Ом булиб, зкар бири 2 Вт гача кувватга мулжалланган, ингичка симдан ясалган туртта спиралдан куввати мумкин зкадар катта булган зузздиргич тайёрлаш мумкин?

  2. Лампани у мулжалланган кучланишдан каттарок кучланиш- ли тармозда улаш учун с ёки б схемадан фойдаланиш мумкин (18.39- расм). Агар здр иккала зузлда лампа нормал режимда ёнадиган булса, схемалардан здйси бззри каттарозк ФИК га эга?

  3. Кучланиши £/х = 200 В булган тармсвда уланган лампа Р1 40 Вт зкувват истеъмол зкилиб равшан ёнади, бунда лампа тола- сининг здрорати = 3000'С. Кучланиши и2 = 100 В булган тармозу зд уланганда лампа Р2 25 Вт цувват истеъмол зузлди ва билинар-би- линмас ёришди, чунки бу зузлда толанинг харорати /2= 1000°С. Лампа толасининг t = 0°С здрсратдаги Яп кдршилигини топинг.


109





18.39-расм< 18.40-расм


  1. Куввати 10 кВт булган токни мис симлар оркали 500 м ма- софага 200 В кучланиш билан узатиш зарур. Агар истеъмолчидаги кучланиш 5% га кам булиб, линиядаги кучланиш исрофи 10% дан ортмаслиги талаб гкилинса, линиядаги симларнинг зарурий кундаланг кесимини, узатиш линияси бошвдаги кучланишни ва линиядаги кувват исрофини аникланг.

  2. #згармас ток генератори 150 В ЭЮК га эришади ва ташки занжирга 30 А ток беради. Генератор эришадиган цувватни; манба ичидаги исрофлар цувватини; истеъмолчининг щчзватини; манбанинг ФИКни аншушнг. Ток манбаининг ички каршилиги 0,6 Ом.

  3. Двигателнинг горизонтал жойлашган г радиусли удига учига т массали юк осилган ип уралмокда. Двигатель ЭЮК & ва занжир- нинг тула царшилиги К булгацда увда / ток кучи косил циладиган узгармас ток манбаига уланган. Зкнинг бир секунддаги айланишлар сони канча?

  4. Куввати Р булган холодильник # вацт ичида бошлангич 0 зкароратга эга булган п литр сувни музга айлантирди. Бу вакт мобай- нвда хонага цанча миадорда иссшушк (ажралиб чшдеан?

  5. Ток манбаига уланган электр циздиргичнинг карорати Киздиргич вентилятор ёрдамвда совитилганда унинг карорати £2 гача пасайган. КаР иккала колда циздиргич ажратаётган иосиклик мивдор- лари бир хил буладими?

  6. и = 220 В кучланишли тармоцка уланадиган электр циздир- гич атроф-мукит карорати к = 20°С булганда = 420°С гача цизиши керак буладиган константан симдан тайёрланган. Агар константан симда ток зичлиги J = 15,2 МА/м2 дан ортмаслиги талаб цилинса, циздиргич куввати, симнинг I узунлиги ва с1 диаметрини топинг. Ис- сицлик узатиш коэффициенги к = 64,7 Вт/(м2-К).

  7. Киэдирилаётган симнинг каводаги совишини сим ва каво кароратлари айирмасига тугри пропорционал, кароратнинг пасайиши бнлан симнинг каршилиги жуда оз узгаради, деб кабул килиб, ток би­лан киздирилаётган симнинг нисбий узайиши токнинг квадратига туфи пропорционал эканлигини исбот (Дилинг.

  8. Бир хил материалдан тайёрланган квадраг кесимли икки сим берилган. Биринчи сим кесимининг томони а1 = 1 мм, иккинчи сим


по

мукит карорати г'1 =/0°С булганда 12 = 450°С кароратгача цизиши керак. Агар иссщлик узатфн коэффициента 6 = 75,6 Вт/(м2-К.) бул- са, циздиргичдаги ток куцйни, симнинг узунлигини ва киздиргич цув- ватини топинг. /



  1. Сигами 1,5 Ум3 булган электр чойгумнинг киздиргич эле­мента 80 Ом царшиликка ва 80% ФИК га эга булиб, 220 В кучла- нишга мулжалланган. Сувнинг бошлангич карорати 20°С. Чойгум истеъмол килаётган ток цувватини; киздиргич элементдаги ток кучини; чойгумдаги сувнинг кайнаш вактини ва агар 1 кВт-соат энергияга 4 тийин туланса, сарфланган энергия нархини топинг.

  2. Ток манбаининг ЭЮК 24 В га, ташки занжирнинг царши- лиги 10 Ом га, ток манбаи ичидаги кучланиш тушиши 4 В га тенг. Манба кискичларидаги кучланишни. занжирдаги ток кучини, манбанинг ички каршилигини, ташки занжир истеъмол килаётган кувватни; манба ичидаги энергия исрофи кувватини ва тула кувватни топинг.

  3. Агар царшилиги 0,25 Ом булган ташки занжирда ток кучи / = 5 А булса, ЭЮК £ = 2,15 В булган кургошинли аккумуля­тор цандай ФИК билан ишламовда? Аккумулятор кандай энг катта фой- дали цувватга мулжалланган? Бундай ргжимда унинг ФИК канча бу- лади?

  4. 18.67-масала шартига кура: 1) занжирдаги I ток кучини;

  1. манбанинг тула кувватини; 3) тайней занжирга узатилаётган ток Кувватини; 4) манба кискичларидаги кучланишни; 5) манба ФИК ни узгарувчи ташки каршиликнинг функцияси деб олиб, уларнинг узгариш графигини чизинг. Бунда ташки каршилик учун 0; 1; 2; 4; 10; 22; 46 (Ом ларда) кийматларни олинг.

  1. ЭЮК 50 В, ички каршшшги 5 Ом булган батарея занжир­даги ток кучини 0 дан 10 А гача 1 А дан узгартиришга имкон бера- диган узгарувчан тагщи царшиликка уланган. 1) ток манбаи томонидан ташки занжирга узатилаётган ток кувватининг; 2) манба ичида сарфла- наётган кувватнинг; 3) тула цувватнинг; 4) манба ФИК нинг ток ку- чига бошанит графикларини чизинг.

  2. ЭЮК 40 В, ички царшилиги 5 Ом булган батарея 0 дан 35 Ом гача узгарадиган тайней каршиликка уланган. 1) ташки занжирга узатилаётган ток кувватининг; 2) манба ичида сарфланаётган кувват- нинг; 3) тула кувватнинг; 4) ток манбаи ФИК нинг танщи царшилик- ка богланиш графигини чизинг.

  3. Ташки занжир царшилиги канча булганда ток манбаининг ташки занжирга узатаётган куввати энг катта кийматга эга булади? Бу пайтдаги ток кучи ва кувват гканча булади?


  1. Download 1,94 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   40




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish