О. Р. Райимбердиева бухгалтерия ҳисоби, ИҚтисодий таҳлил ва аудит



Download 1,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet17/238
Sana24.03.2022
Hajmi1,69 Mb.
#507422
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   238
Bog'liq
buxgalteriya hisobi iqtisodij tahlil va audi

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
8710 "Тақсимланмаган фойда", 6910 "Қисқа муддатли банк кредитлар", 6010 "Мол етказиб 
берувчилар ва пудратчилар билан ҳисоб-китоблар" счётлари ва ҳ.з. 
Контр-актив счёт
асосий актив счётнинг дебети томоннинг кўпайишига қарши 
турадиган счётдир. Контр-пассив счёт асосий пассив счётнинг кредит томоннинг 
кўпайишига қарши турадиган счётдир. 
Контр-пассив счётлар
қаторига янги счётлар режаси бўйича 8600 «Сотиб олиган ўз 
акциялари», 9040 «Сотилган товарни қайтариш», 9050 «Харидор ва буюртмачиларга 
берилган чегирмалар» счётлари киритилган. 
Йиғиб-тақсимловчи счётлар
- бу корхона харажатларини йиғиш ва уларни тўғри 
тақсимлашни назорат қилувчи счётлардир. Бундай счётлар актив ҳисобланиб, харажатлар 
суммалари, аввало, ушбу счётнинг дебет томонида жорий ой мобайнида йиғилиб борилади 
ва ой якунида бошқа счётларга кредит томонидан ҳисобдан чиқарилади. Бунга актив 
"Умумишлаб чиқариш харажатлари", «Келгуси давр харажатлари» счётлари мисол бўлади. 
Шундай қилиб, ой якунида йиғиб-тақсимловчи счётларда якуний қолдиқ қолмайди ва 
шу сабабли улар корхона балансида кўрсатилмайди. 
Калькуляция счётлари
- корхонага келиб тушган материаллар ва ишлаб чиқарилган 
маҳсулот, кўрсатилган хизмат ва бажарилган ишларга сарфланган харажатларни ҳисобловчи 
счётлардир. 
Маълум ҳисоб объектларига сарфланган харажатлар шу объект билан боғлиқ счётларда 
йиғилиб борилади ва ой якунида барча харажатлар суммалари қўшилиб, объект таннархи 
ҳисоблаб чиқилади. 
Таннархни ҳисоблаш жараёни калькуляция қилиш деб аталади. 
Масалан, корхона ишлаб чиқарган маҳсулотларга сарфланган харажатларни ҳисобга 
олиш учун актив 2010 "Асосий ишлаб чиқариш" счёти жорий қилинган. Жорий ой давомида 
счётнинг дебет томонида йиғилган харажатлар маҳсулот таннархини ташкил қилади. 
Калькуляция счётларига 2010 "Асосий ишлаб чиқариш" ва 2310 "Ёрдамчи ишлаб чиқариш 
харажатлари" счётлари мисол бўлади. 
Транзит счёт
бу ҳисобот даври бўйича даромад ва харажатни ҳисобга оладиган 
счётлардир. Ўз навбатида улар актив ва пассив счётларга бўлинади. Актив счётларда 
харажатлар, пассив счётларда даромадлар акс эттирилади. Транзит счётларда ҳисобот 
даврининг охирига келиб қолдиқ кўрсатилмайди ва бу счёт маълумотлари ҳисобот 
кўрсаткичларида ифода этилмайди. Транзит счётлар ой охирида таққословчи счётлар билан 
ёпилади. 

Download 1,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   238




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish