О. Рамазонов, О. Юсупбеков тупрокшунослик ва дехкончилик олий ÿtçye юртлари учун дарслик


О  б. ЛАНДШАФТШУНОСЛИК 1-§. ЛАНДШАФТЛАР ВА УЛАРНИ



Download 7,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet2/139
Sana24.02.2022
Hajmi7,93 Mb.
#246302
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   139
Bog'liq
tuproqshunoslikvadehqonchilik (2)

О 
б. ЛАНДШАФТШУНОСЛИК
1-§. ЛАНДШАФТЛАР ВА УЛАРНИ 
ШАКЛЛАНТИРУВЧИ ОМИЛЛАР
Ер кобиги жуда мураккаб ва узаро боглик булган 
литосфера (тош к,обиц, яъни Ер шарининг пусти ва 
унинг остидаги катгик кисми), атмосфера (хаво коби­
ги), гидросфера (сув кобиги) ва биосфера (хает кобиги)- 
дан иборат.
Биосфера
Ер кобигининг таркибий ва тирик кисми 
булиб, асосан тирик организмлар (биомасса), уларнинг 
иштирокида хосил булган махсулотлар (кумир, нефть, 
газ, торф, тупрок гумуси, охак кабилар), тирик ва жон- 
сиз табиатнинг узаро таъсирида хосил булган моддалар 
(чикиндилар, тропосферанинг газ кисми)дан иборат. 
Биосфера — кадимий, жуда мураккаб, куп компонент- 
ли, узини-узи бошкарувчи тирик ва жонсиз моддалар 
тизимидир.
Узаро богланган ва бир-бирига таъсир этиб ту рад и- 
ган атмосферанинг куйи кисми, литосферанинг устки 
кисми, бутун гидросфера ва биосфера биргаликда 
гео­
график цобицни 
ташкил этади.
Ернинг географик кобиги атмосфера, гидросфера 
ва литосфера ички катламларининг хар хиллиги ва 
жозибадорлиги билан ажралиб туради. Географик кобик- 
ни нг энг мухим хусусиятларидан бири — у билан 
таш ки мухит орасида мунтазам равишда модда ва энер­
гия алмашиши билан бир вактда унинг таркибий кисм- 
лари орасида узаро таъсир мавжудлигидадир.
Географик цобицни
Ер шарининг кобикларидан бири 
деб караш мумкин, ф акат унда хаёт мавжуд. Шу кобигда 
хает, хусусан инсон пайдо булган ва жамият шакллан- 
ган.
4


ЛАНДШАФТ Л АР ВА УЛАРНИ ШАКЛЛАНТИРУВЧИ ОМИЛЛАР
Географик кобик — география фани урганадиган 
асосий хосила (манба) хамдир. Географик кобик:
а) литосфера, атмосфера, гидросфера ва биосфера 
орасида мавжуд булган хилма-хил муносабатларни, бунда 
ф изик, кимёвий ва биологик йуналишда содир булади- 
ган моддий тизимни;
б) давр ва худудда вакти-вакти билан ва йуналти- 
рилган холда (эволюция) очик, содир буладиган узга- 
рувчан тизимни;
в) хар бир худуднинг икдим шароити ва бош ка 
курсаткичларга караб узига хос табакалашган, тарки- 
бий кисмлари хар хил булишига карамасдан, узаро 
чамбарчас богланган мураккаб кенг камровли тизим ­
ни ташкил этади.
Географик к,обик,нинг алохида шаклланган кисм ла­
ри ландшафт
сифатида карал ад и.

Download 7,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   139




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish