Оддий дифференциал тенгламалар хакида айрим маълумотлар



Download 2,47 Mb.
bet1/12
Sana24.02.2022
Hajmi2,47 Mb.
#223353
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12
Bog'liq
DIF UR1




§1.Оддий дифференциал тенгламалар
хакида айрим маълумотлар.

Фараз килайлик I=(a,b) интервалда аникланган n марта узлуксиз дифференциалланувчи y=y(x), xI функция берилган булсин.


Таъриф-1. Эркли узгарувчи х, номаълум функция у(х) ва хосилалари у’(х),..., у(n)- орасидаги ушбу
F(x,y,y’,...,y(n)) = 0 (1.1)
функционал богланишга оддий дифференциал тенглама(ОДТ) дейилади.
ОДТ таркибида катнашаётган номаълум функция хосиласининг юкори тартибига-ОДТ нинг тартиби дейилади. (1.1) тенглама n-тартбли оддий дефференциал тенгламанинг умумий куриниши .
ОДТ лар икки хил куринишда : - нисбатан ечилмаган ёки ечилган бўлиши мумкин. (1.1) кўринишдаги - хосилага нисбатан ечилмаган n-тартибли ДТ нинг умумий кўриниши. Биринчи тартибли у’(x) хосилага нисбатан ечилмаган ОДТ нинг умумий кўриниши:
F(x,y,y’) = 0 (1.2)
Агар (1.2) тенгламани
у’=(х,у) (1.3)
кўринишда ёзиш мумкин булса, у холда (1.3) га у’(x) хосилага нисбатан ечилган 1-тартибли ОДТ дейилади. Бундай куринишдаги тенгламага 1-тартибли ОДТ нинг нормал кўриниши дейилади.
Агар (1.3) тенгламанинг унг тарафидаги (х,у) функция у га нисбатан чизикли булса, у холда (1.3) тенгламага 1- тартибли чизикли ОДТ дейилади ва у куйдаги куринишда ёзилади:
у’=р(х)у+q(x) (1.4)
бу ерда р(х) ва q(х)- [ а , b) = I да аниклаган ва узликсиз функциялар.
Таъриф-2. (1.3) кўринишдаги ОДТ берилган булиб, унда (х,у) функция текисликнинг бирор - сохасида аникланган булсин . Агар I=(а , b) да аникланган у=(х) функция учун куйидаги шартлар:
1. (х, (х) )G , xI=(a , b)
2. - узликсиз дифференциалларнувчи функция, xI
 ’(х) = (х, (х)) , xI
бажарилса, у холда у = (х) функцияга I = (a , b) ораликда (1.3) ДТнинг ечими дейилади.
(1.3) дифференциал тенгламанинг хар бир у = (х) ечимига мос келувчи эгри чизикга, шу ДТ нинг интеграл эгри чизиги дейилади. Баъзи холларда (1.3) ДТ нинг ечими
Ф(х,у,с) = 0 (1.5)
ошкормас кўринишда бўлса, айрим холларда х = х(t) , y = y(t) ;
t0 < t < t1 , х’(t)0 параметрик куринишда булиши хам мумкин.
Умуман олганда (1.3) куринишдаги ДТ у = у(х,с) , с = Сonst - ечимнинг таркибида битта узгармас сон катнашади.
Таъриф - 3. (1.3) ДТ ва у = (х,с) - чизиклар оиласи берилган булсин. Агар:
 (х,с) - функция I = (a,b) да х буйича узликсиз хосилага эга
булса;
2) Хар бир (х,у)G нукта учун у = (х,с) муносабат с нинг кийматини бир кийматли с = (х,у) аникласа ;
3) у = (х, (х,у)) - функция (1.3) тенгламанинг ечими булса, у холда

Download 2,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish