Қон босимини пасайтирувчи воситалар


МИОТРОП ТАЪСИРЛИ ПРЕПАРАТЛАР (МИОТРОП ВОСИТАЛАР)



Download 115,5 Kb.
bet6/8
Sana21.02.2022
Hajmi115,5 Kb.
#42170
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
Гипотензив воситалар, 2009

МИОТРОП ТАЪСИРЛИ ПРЕПАРАТЛАР (МИОТРОП ВОСИТАЛАР)
а) Ион каналларига таъсир қилувчи воситалар
А. L-турдаги кальций каналларини блокловчи воситалар (кальций антагонистлари). Бу гуруҳ вакилларидан нифедипин ва дилтиаземлар тўғрисида олдинги маърузаларда тўхталганмиз.
Фелодипин (плендил) – дигидропиридинлар гуруҳига кирувчи препа-рат бўлиб, асосан томирлардаги кальций каналларини блоклайди. Ичилганда биоэришувчанлиги 15-20%, 99%дан ортиғи қон зардобидаги оқсиллар билан бирикади. Жигарда кучли метаболитланади ва метаболитлари буйраклар ор-қали ажратилади. Фенигидиндан фарқли равишда таъсири давомли, t1/2=11-16 соат. Шунинг учун кунига 1 маҳал ичишга тавсия қилинади. Артериал гипертензияда ва стенокардияда қўлланилади. Ножўя таъсирлари: бош айланиши, чарчоқлик, баъзан тери тошмалари.
Лацидипин (мотенс) – ҳам дигидропиридинлар гуруҳига кирувчи препарат бўлиб, асосан томирлар силлиқ мушакларидаги кальций каналларини блоклайди. АҚБни тушириши ҳисобига томирлар умумий периферик қарши-лигини пасайтиради. Юракка бевосита таъсир кўрсатмайди. Артериал гипертензияда кунига 1 маҳал ичилади. Ножўя таъсирлари: бош айланиши, бош оғриши, тахикардия, кўнгил айниши, оёқларнинг пастки қисмларида истисқо, тери тошмалари ва б.
Б. Калий каналларини фаоллаштирувчи воситалар
Қатор гипотензив воситаларнинг силлиқ мушаклар ҳужайралари мембраналаридаги калий каналларининг очилишига олиб келиши сабабли томирлар таранглигининг пасайиши юзага чиқади.
Миноксидил – ушбу гуруҳга кирувчи воситаларнинг ичиш учун мўлжалланган энг фаол препаратидир. У артериолаларни кенгайтиради, томирлар периферик қаршилигини пасайтиради ва АҚБни камайтиради. МИЙдан яхши сўрилади. Гипотензив самараси 24 соатгача сақланиб туради. Асосан жигарда метаболитланади ва буйраклар орқали ажратилади. Ножўя таъсири: гирсутизм (юзни эркакларникига ўхшаб жун босиши). Ренин ажралиб чиқишини ошириши туфайли организмда натрий ионлари ва сувнинг тўпланиб қолиши, шишлар пайдо қилиши мумкин.

Download 115,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish