ҚЎҚон хонлигига қЎшиб олинган ҳудудлар ва уларнинг аҳоли этник таркибига таъсири


ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES



Download 345,61 Kb.
Pdf ko'rish
bet6/7
Sana25.02.2022
Hajmi345,61 Kb.
#463461
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
on-honligiga-shib-olingan-ududlar-va-ularning-a-oli-etnik-tarkibiga-tasiri

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES 
VOLUME 1 | ISSUE 3 | 2020 
ISSN: 2181-1385 
Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2020: 4.804 
Academic Research, Uzbekistan 273  www.ares.uz
 
чимбой, шунқорли, бачқирд (бошқирд), жалоир, кенагас, орлот, хитой, ширин, 
ўтарчи, қанғли, қатағон, қипчоқ, қўнғирот, қиёт, ва ҳ. к.), кўчманчи ва 
яримкўчманчи халқлар хонлик таркибига киритилади. 
Муҳаммад Алихон (1822-1842 й.) даврида эса мамлакатнинг ҳудулари 
янада кенгайди. Хонлик шимолда Россияга қарашли Ташқи Сибирь округи 
билан, ғарбда Хива хонлиги ва Бухоро амирлиги билан, Жанубда Қоратегин, 
Дарвоз ва ундан узоқроқдаги ерлар-Шуғнон, Рўшон ва Вохон билан, шарқда 
Қашқар билан чегараланган. Бу ҳудудларда асосан қозоқлар, туркманлар, 
тожиклар истиқомат қилганлар. 
 
ХУЛОСА 
Хулоса қилиб айтиш мумкинки, ушбу ҳудудлар қўшилиши натижасида 
ўтроқ аҳоли этник ва хўжалик ҳаётида ўзгаришлар рўй берди. Ассимиляция 
жараёнлари тезлашди. Азалий чорвадор этносларнинг ўтроқликка ўтиши, 
маҳаллий турғун аҳоли билан ҳар жиҳатдан қўшилиб кетиш жараёни янада 
жадал тус олди. Эндиликда нафақат сиёсий, балки иқтисодий жиҳатдан ҳам 
яхлит бир ҳудудга айланган Фарғона водийси аҳолиси ҳаётида деҳқончилик ва 
чорвачилик хўжаликлари ўртасидаги алоқалар мустаҳкамланди. Этник 
мулоқотлар юзага келиб, интеграция, консолидация ва ассимиляция жараёнлари 
тезлашди. 
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР 
1. Бейсембиев Т. К. «Тарих-и Шахрухи» как исторический источник. Алма-Ата: 
Наука, 1987.-С. 9. 
2. Худоёрхонзода. Анжум ат-таворих. Тошкент: Фан ва технология, 2014.-Б. 105-
106. 
3. Худоёрхонзода. Анжум ат-таворих. Тошкент: Фан ва технология, 2014.-Б. 147-
148. 
4. Худоёрхонзода. Анжум ат-таворих. Тошкент: Фан ва технология, 2014.-Б. 148-
151. 
5. В.Наливкин. Краткая история Кокандского ханства. Казань,Типография 
Императорского Университета.1886 год.-С-22. 
6. В.Наливкин. Краткая история Кокандского ханства. Казань,Типография 
Императорского Университета.1886 год.-С-61. 
7. В.Наливкин. Краткая история Кокандского ханства. Казань,Типография 
Императорского Университета.1886 год.-С-62-64. 
8. Мирза Алим ибн Мирза Рахим Тошканди. Ансаб ас-салатин ва таварих ал-
хавакин. Тошкент. «Мозийдан садо». 2007 г. С-84-173. 



Download 345,61 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish