Операцион тизимларда хотирани бошқариш


Virtual хотирадан фойдаланиш имконияти



Download 1,24 Mb.
bet2/3
Sana19.02.2022
Hajmi1,24 Mb.
#457101
1   2   3
Bog'liq
-Маъруза

Virtual хотирадан фойдаланиш имконияти

  • дастурчини дастур қисмларини хотирага юклаши учун код ёзиш ва бошқа дастурлар билан хотирадан фойдаланишни мувофиқлаштиришдан халос этади
  • тизимда дастурларни физик ўрнатилганидан кўра кўпроқ хотирани тақдим етади
  • кўп масалалали тизимларда ишлаётган дастурларни манзиллар фазосида бир-бири билан кесишмаслигини таъминлайди.

Динамик хотира DRAM тушунчаси

  • Динамик хотира DRAM (Dinamik random access memory)-динамик хотирага эркин боғланиш деган маънони англатади.
  • DRAM компьютер қурилма элементларидан бири бўлиб, ярим ўтказгичлардан ташкил топган ва энергияга боғлиқ холда ишлайди. DRAM рухсат этилган ахборотларни ячейкаларда сақлайди.
  • Хотирани бу модули компьютер техникасида ТЕЗКОР ХОТИРА сифатида кенг фойдаланилади. Шу билан бирга тизимда узилишлар ёки тўхталишлар бўлганда ахборотларни сақлаб туради.
  • DRAMлар физиқ тузилиши ярим ўтказгичлардан ташкил топган бўлиб, ахборот сақловчи хажм сифатида фойдаланилади.
  • DRAMда ахборотлар битларни зарядланган ва зарядланмаган хажми кўринишида сақланади.
  • Хар бир ячейка шундай хусусиятга эга бўлиб, доимий равишда зарядланиб туради ва шунинг учун «ДИНАМИК» деб аталади.
  • Ячейкалар тўғри бурчак остида тартибланади ва қатор-устун шаклида жойлашади. Битта тўғри бурчак остидаги ячейкалар сахифа деб юритилади.

Виртуал хотирани график ифодаси

Сахифа бўйича бошқариш усули

Динамик хотира DRAM типлар

Динамик хотира DRAM типлар

  • DRAM ни ишлаб чиқарувчилар ўткан вақт даврида кўплаб ва турли хил техник ечимлар ишлаб чиқишди. Бунда ишлаб чиқарувчилар асосий эътиборни тезкор ўсиб борувчи харакатга ва тезкор хотира хажмига қаратишди.
  • PM DRAM – сахифаланган DRAM.1990 йилларни бошларида ишлаб чиқилган.
  • FPM DRAM – тезкор сахифалик DRAM. 1990 йилни биринчи ярмида жуда машхур бўлган ва шу даврда бозорни 80 % эгаллаган. DRAM + 80486. тезлиги 25-33 МГц -> 60-70 нс .
  • EDO DRAM – чиқувчи ахборотлар билан кенгайтирилган DRAM.
  • SDR SDRAM – Intel Pentium процессорлари билан тезкор хотира. 40-50 МГц.
  • ESR SDRAM – single data synchronous DRAM – бирлик частотадаги DRAM. Частотаси юқорилаштирилган тизимли шинага эга ва VCM билан ишлайди.
  • BEDO DRAM – маълумотларни блоклар бўйича ўқишни таъминловчи модул. 66 МГц.
  • VRAM- video DRAM. Видеоплаталарда фойдаланиш учун мўлжалланган SDRAM. Ишлаб чиқариш имкониятни 25 %га оширди.
  • DDR SDRAM – ахборотни узатиш ва SDRAM икки марта тезлаштиради, видеоплатада фойдаланилган. 400 МГц. Ишчи холатда 100, 133, 166 ва 200 МГц.

Download 1,24 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish