Операнднинг ижро этувчи адреси



Download 427,1 Kb.
Sana30.04.2022
Hajmi427,1 Kb.
#596201

Операндларни адреслаш усуллари
Режа:
  • Умумий тушинчалар
  • Операндларни адреслаш усуллари
  • Узулишлар

  • Операнд процессор регистрида ёки тезкор хотирада сақланиши мумкин. Бу ҳақида маълумот адреслар майдонида сақланади.

Операнднинг ижро этувчи адреси бу операнднинг манбаи ёки қабул қилувчиси бўлиб хизмат қиладиган хотира ячейкаси тартиб рақамининг иккилик коди.
Буйруқнинг адрес коди - буйруқ адреси майдонидаги иккилик код, ундан операнднинг ижро этувчи адреси шакллантирилади.
Адреслаш усули - бу буйруқнинг адрес коди асосида операнднинг ижро этувчи адресини шакллантириш усули. Одатда у амал коди томонидан белгиланади, лекин ошкор кўрсатилиши ҳам мумкин. Бундай ҳолда, буйруқда нафақат амал код майдони, балки адреслаш усулини кўрсатадиган майдон ҳам бўлиши мумкин.
Бевосита адреслаш
Замонавий компютерлар одатда бир хил операцияда операндларни адреслашнинг бир неча хил усулларини қўллаш имкониятига эга.
Бевосита адреслашда буйруқнинг адрес майдонида адрес ўрнида операнднинг ўзи жойлашган бўлади. Ушбу усул арифметик амалларни бажаришда, таққослаш операцияларида, шунингдек доимийларни регистрларга юклашда ишлатилиши мумкин.
Тўғридан-тўғри адреслаш операция тезлигини оширишга имкон беради, чунки бу ҳолда бутун буйруқ, шу жумладан операнд, бир вақтнинг ўзида хотирадан ўқилади ва буйруқ давомийлиги давомида процессорда махсус буйруқлар регистрига (БР) сақланади.
Бироқ, тўғридан-тўғри адреслашдан фойдаланилганда, буйруқ амал кодларининг маълумотларга боғлиқлиги пайдо бўлади, бу дарҳол операнд ўзгарганда ҳар сафар буйруқ ўзгаришини талаб қилади.
Тўғри адреслаш
Операнднинг ижро этувчи адреси буйруқнинг адрес қисмидаги кодга тўғри келади.
Билвосита адреслаш
Буйруқлар адреси майдонининг таркиби ўзгаришсиз қолади, билвосита адрес эса дастурни бажариш пайтида ўзгартирилиши мумкин. Бу операндларнинг адреслари олдиндан маълум бўлмаганда ва фақат масалани ечиш жараёнида пайдо бўлганда ҳисоблаш имконини беради.

Регистли адреслаш


Буйруқнинг адрес майдони хотиранинг жойлашишига эмас, балки процессор регистрига йўналтирилганлиги билан тўғридан-тўғри мурожаат қилиш имконяти мавжуд.

Билвосита регистрли адреслаш


Операнднинг ижро этувчи адреси асосий хотира катагида эмас, балки процессор регистрида сақланадиган билвосита адреслаш.
Билвосита регистрни адреслашнинг афзалликлари ва чекловлари оддий билвосита адреслаш билан бир хил, аммо билвосита адрес хотирада эмас, балки регистрда сақланганлиги сабабли операндга кириш учун хотирадан биттадан кам кириш талаб қилинади.

Силжишли адреслаш


Силжишли адреслашда операнд ижро адреси буйруқлар адреси майдонининг таркибини бир ёки бир нечта процессор регистрлари билан йиғиш натижасида ҳосил бўлади.
Силжишли адреслаш буйруқнинг адрес қисмида камида битта майдонни (Ак) ўз ичига олади деб тахмин қилади. Рухсат этилган регистрда сақланадиган ўзгармаслар қўшиладиган баъзи бир асосий адресни кўрсатиши мумкин. Қарама-қарши ёндашув ҳам қабул қилинади: асосий адрес процессор регистрида, ва Ак майдони ушбу адресга нисбатан силжишни билдиради.

Нисбий адреслаш


Операнднинг ижро этиладиган адресини олиш учун буйруқлар ҳисоблагичининг таркибига "Ак" адрес кодининг пастки таркиби қўшилади. Операнднинг ижро этувчи адресини ҳисоблаш пайтида, кейинги буйруқнинг адреси аллақачон ҳисоблагичда шаклланиши мумкин, бу силжиш қийматини танлашда ҳисобга олиниши керак. Одатда, Ак адрес коди иккилик рақам сифатида кўриб чиқилади.
Ушбу адреслаш усулининг асосий афзаллиги шундаки, у дастурни хотирада бошқа жойга кўчиришга имкон беради: дастурнинг адрес майдонидаги ҳозирги жойлашувидан қатъи назар, буйруқ ва операнднинг ўзаро позицияси ўзгаришсиз қолади.
Download 427,1 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish