O‘zbekiston respublikasi oliy va o‘rta maxsus ta’lim vazirligi toshkent davlat iqtisodiyot universiteti sitrqi ta’lim dekani: Raqamli iqtisodiyot va informatika texnologiyalari kafedrasi mudiri


Корпоратив ахборот тизимлари ривожига таъсир этувчи факторлар (омиллар)



Download 234,73 Kb.
bet4/7
Sana30.04.2022
Hajmi234,73 Kb.
#598787
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
ДИИТ 55 Илхомов Исфандиёр курс иши

Корпоратив ахборот тизимлари ривожига таъсир этувчи факторлар (омиллар)

Корпоратив ахборот тизимлари ишчи гуруҳ тизимларини ривожлантиришдан иборат. Улар йирик компанияларга мўлжалланган ва худудларга тарқатилган тугун ёки тармоқларда қўлланилиши мумкин. Асосан улар турли даражалардаги иерархик(поғонали) тизимга эга. Бундай тизимга ўзига ҳос серверли клиент-сервер ёки кўппоғонали сервер архитектуралар характерлидир. Бундай тизимларни ишлаб чиқишда гуруҳий ахборот тизимлари каби маълумотлар базаси сервери ҳам қўлланилиши мумкин. Аммо йирик ахборот тизимларида Oracle, DB2 ва Microsoft SQL Serverлар кенг тарқалган. Гуруҳий ва корпоратив ахборот тизимлари учун 16 маълумотларни функционаллиги сақланишининг ишончлилигига талаблар сезиларли кўтарилади. Бу хосса маълумотлар бутунлиги, мурожаати ва маълумотлар базаси серверидаги транзакциялар қўлланилишини таъминлайди.

  1. Гурухли ва корпоратив ахборот тизимлари синфланиши

Гурухли ахборот тизимлари ахборотдан ишчи гурух аъзолари томонидан жамоа бўлиб фойдаланишга асосланган бўлиб локаль хисоблаш тармоқлари базасида қурилади. Бундай тизимларни яратишда ишчи гурухлар учун мўлжалланган маълумотлар базалари серверларидан фойдаланилади (SQLсерверлар). Булардан энг таниқлилари Oracle, DB2, Microsoft SQL Server, InterBase, Sybase, Informix.
Корпоратив ахборот тизимлари ишчи гурухлар учун мулжалланган ахборот тизимларининг ривожланган кўриниши бўлиб, йирик компанияларнинг фойдаланишига йўналтирилган ва майдон жихатидан катта тармоқни ташкил этиши мумкин. Улар асосан бир нечта сатхлардан иборат иерархик структурага эга бўлишади. Бундай тизимлар махсус серверли клиентсервер ёки кўп сатхли архитектурали тизимлар тоифасига киради. Бундай тизимларни қуришда маълумотлар базалари серверларидан фойдаланилади. Одатда йирик ахборот тизимларида ушбу серверлар кўп тарқалган: Oracle, DB2 и Microsoft SQL Server.
Файл-сервер архитектурасига асосланган тизимлар Клиент-сервер архитектурасига асосланган тизимлар Кўпбосқичли архитектурага асосланган тизимлар Интернет/интранет технологияга асосланган тизимлар.
Файл-сервер архитектураси фақатгина файллардан маълумотларни олади ва қўшимча фойдаланувчи ва дастурий иловалар марказий процессорга сезиларсиз даражада қўшимча вазифа юклайди. Хар бир янги клиент тармоқққа хисоблаш кучини қўшади.
Мижоz-сервер Архитектураси файлсервер иловалари муаммоларини илова компоненталарини бўлиш ва энг самарали фаолият курсатиши мумкин бўлган жойга жойлаштириш йўли билан хал қилишга мўлжалланган.
Мижоз-сервер архитектураси ривожланиши натижасида Кўп босқичли архитектура юзага келган. Унинг анъанавий шакли 3 босқичдан иборат: Қуйи даражадаги архитектура мижозларнинг дастур иловаларини ташкил этиб, мавжуд дастурий интерфейс ўрта даражадаги дастурий иловаларни чақириш учун хизмат қилади. Уч босқичли архитектура турли тармоқ ва тугунларга юкни мувозанатлаштириш имконини беради. Дастур ишлаб чиқиш учун воситаларнинг ихтисослашувига кўмаклашади ва икки босқичли мижоз сервер модели камчиликларини бартараф этади.
Интернет/интранет технологияларининг ривожланиши билан асосий урғу дастурий таъминот воситаларини яратишга қаратилмоқда. Шу билан бирга хозирги кунда маълумотлар базаси билан ишловчи илғор дастур ишлаб чиқарувчи воситалари етишмаслиги кузатилади. малумотлар базаси билан самарали ишловчи фойдаланишга қулай ва оддий бўлган ахборот тизимларини яратишнинг муросали ечимлари интернет/интранет технологияларининг кўпбосқичли архитектуралар билан бирлашишига олиб келди. Натижада ахборот дастурларининг таркиби куйидагича бўлди: браузердастурлар сервери- маълумотлар базалари сервери -динамик сахифалар сервери-веб-серверлар.



  1. Download 234,73 Kb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish