Пародонтал хирургия фанидан якуний назорат саволлари


Пародонт касалликлари этиологиясининг асосий омиллари



Download 5,22 Mb.
bet9/17
Sana20.06.2022
Hajmi5,22 Mb.
#679964
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   17
Bog'liq
Пародонтал хирургия javoblari bilan

13



Пародонт касалликлари этиологиясининг асосий омиллари.

Ключевые факторы в этиологии заболеваний пародонта.




Пародонт касалликлари этиологияси
Хаеталикни тугри аникдашда унинг куламидан ташкари, келтириб чикарувчи шарт-шароитларни (этиология), хасталикнинг клиник кечишини (сурункали, уткирлашган сурункали, тургун боскичи), даражасини (енгил, урта, огир) х,амда яллигланиш жараёнининг клиник ва морфологик белгилари (серозли, иирингли, некрозли, пролиферация) ни назарда тутмок лозим. Болаларда кечадиган пародонт тукимасининг хасталиги бир катор узига хос хусусиятларга эгадир. Хасталикнинг барча шаклларида яллигланиш жараёни кузатилиб, у асосий уринни эгаллайди. Пародонтолиз ва нсопластик жараёнлар болалар ёшида кам учрайди, пародонтоз хасталиги эса учрамайди деб хисобланади. Милкнинг устки кисмида тошларнинг йигилиши факат катта ёшдаги усмир болаларда катталарга нисбатан анча кам учрайди. Болалар ёшида учрайдиган пародонт хасталикларини аксарият холларда махаллий (огиз бушлигидаги) нохуш сабаблар юзага келтиради. Шу билан биргаликда организмнинг умумий касалликлари хам болалар ёшида пародонт касаллигини кслтириб чикариши куплаб кузатилади.
Махаллий сабаблар:
1. Тишлардаги карашлар, тошлар.
2. Бир томонлама овкат чайнаш.
3. Огиз бушлиги гигиенасига риоя килмаслик.
4. Нотугри куйилган осилиб турган пломбалар
5. Нотугри урнатилган ортодонтик апнаратлар (коронка, ёйлар, брикетлар ва х-к.)
6. Тил ва лаблар тизгинчаларининг аномал холати.
7. Огиз дахлизининг кичиклиги.
8. Чукур прикус.
9. Очик прикус.
10. Жатларнинг туликмас тараккиети.
11. Тишлар катори аномалияси.
Бундай холларда патологик яллигланиш жараёнининг кулами кичик, чегараланган булиб, у пародонт тукимасининг шу нохуш сабаб туфайли таъсир килиб турган сатхидагина аникланади.
Умумий сабаблар:
1.Пубертат тараккиёт даврида гармонал узгаришлар (инфантилизм, эрта руй берадиган жинсий тараккиёт, хайз бузилиши ва Х-к.)
2.Эндокрин безлар хасталиги (микседема, гипофизар нанизм, эпидемик букок, Иценко-Кушинг хасталиги).
3.Марказий нерв системаси хасталиклари (Даун касаллиги- олигофрениява бошкалар). У
4. Кандли диабет касаллиги.
5. Хазм системаси касалликлари.
6. Кон системаси хасталиклари.
7. Юрак-кон томир етишмовчилиги.
8. ХаР хил системапи - идеопатик хасталиклар (Х-гистиоцигоз, Паштйон-Лефевр синдром ива Х-к.).
Умумий сабаблар окибатида юзага келадиган пародонт касалликларининг кулами таркалган булиб, барча тишлар атрофида ривожланшыи мумкин.

Patologiyani quyidagi nozologik shakllari tafovut etiladi: gingivit, parodontit, parodontoz, o`sma va o`smasimon hosilalar — parodontomalar, paradontni idiopatik zararlanishi, umumiy kasalliklarni simptomlari sifatida paradont zararlanishi.


YUqorida sanab o`tilganlarni 92—95% yallig’lanish kasalliklari tashkil etadi, sabablari, patogenei va klinik ko`rinishlari hammaga ma`lum.
Paradontni yallig’lanishini etiologik faktori, bu mikrob faktordir. Milk oldi sohasida to`planadigan mikroblardan ajraladigan kislota, fermentlar va toksinlar ma`lum vaqtgacha so`lak va milk suyuqligi tomonidan neytrallanib kelinadi.
Mikrob blyashkalar soni ortib borishi, yuza qavatlarni mineralizatsiyasi, so`lakda neorganiq to`zlarni ajralishi natijasida mikrob qavati yuza tomondan so`lakni himoya mexanizmidan tishni qattiq karashlar bilan yopib turiladi. O`zining toksik ta`siri bilan agressiv va intensiv ko`payadigan parodontpatogen mikroorganizmlar paydo bo`ladi. Ularni zararlovchi potentsiali to`qimalar himoya imkoniyatlardan ustun kelganda klinik aniqlanadigan yallig’lanish reaktsiyasi yuzaga keladi.

Download 5,22 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   17




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish