Передача информации. Локальные и глобальные компьютерные сети



Download 1,53 Mb.
Sana21.02.2022
Hajmi1,53 Mb.
#39180
Bog'liq
kompyuter viruslari antivirus dasturl

Мавзу. «Компьютер вируслари ва антивирус дастурлари»

  • Маърузачи доц. Д.Абдурахимов

Р е ж а :

  • Компьютер вируси тушунчаси.
  • Вируснинг келиб чиқиши ва ривожланиши.
  • Вирусни йўқотиш ва унинг олдини олиш.
  • Антивирус дастурлари.
  • Антивирус дастурларининг хусусиятлари.
  • Вирус тушунчаси
  • Вируснинг ривожланиши
  • Вирусларнинг таснифи
  • Вирусдан касалланишни
  • олдини олиш
  • Компьютер вируси ? – Компьютер вируси ўзи нима? Бу аслида, ўта кучли, юқори малакали дастурчи ("хакер") лар томонидан ёзилган кичик ҳажмли махсус дастур бўлиб, улар одатда кўп марталаб нусхаланади ва ижрочи файлларга "ёпишиб олади", уларнинг "ишга тушиши" оқибатида гоҳ мониторда турли ёт ёзувлар бўлиши, гоҳ дискдаги ёзувлар (файллар) ўчириб юборилиши, бундан ташқари вирус диск ёки локал тармоқ орқали бошқа компьютерларга ўтиши ҳам мумкин.
  • Компьютер вирусининг биринчи «эпидемияси» 1986 йили содир бўлди,
  • Ўшанда Brain (ингл. «мия») номли вирус шахсий компьтерларнинг дискеталарини зарарлади.
  • Ҳозирги пайтда компьютерларни зарарловчи ва компьютер тармоқларига тарқалувчи 150 мингдан ортиқ вируслар маълум.
  • PC Tools компанисининг таҳлилига кўра, компьютер вируслари ва шпион дастурларни тарқатиш масштаби бўйича
  • Россия федерацияси анчадан буён “гигант” давлатлар Хитой ва АҚШ давлатларидан ўзиб кетди.
  • PC Tools таҳлилчиларнинг баҳосига кўра-компьютерларни зарарловчи дастурий таъминотлар ишлаб чиқариш бўйича
      • Россия- 27,89%
      • Хитой - 26,52%,
      • АҚШ - 9,98%
  • улушларни ташкил қилар экан !
  • Ҳозирги кунда Россия федерацияси жаҳон миқиёсида
  • вирусларни тарқатиш бўйича пешқадамлик қилмоқда !
  • !
  • «Вирус» нинг номи унинг кўпайиш қобилиятидан келиб чиқади.
  • Вируснинг ривожланиш даври:
  • яширин давр –вируснинг ҳаракати билинмайди ва кўринмас ҳолатда қолади;
  • шиддатли кўпайши- лекин унинг ҳаракатлари вақтинча фаоллашмаган;
  • фаол ҳаракатлар – муаллиф томонидан киритилган зарарли ҳаракатлар амалга оширилади.

Вирусларнинг яшаш муҳитига кўра уларни қуйидагиларга бўлиш мумкин:

  • Тармоқли вируслар– турли хил компьютер тармоқларида тарқалган;
  • Файлли вируслар – COM ва EXE кенгайтмали файлларга ўрнашади;
  • Юклайдиган вируслар – Дискнинг юкланувчи секторига (Boot-сектор) ёки тизимли дискнинг программа юклайдиган секторига ўрнашади;
  • Файлли-юкланувчи вируслар – дискнинг юкланувчи секторларини ва файлларини зарарлайди.

Зарарлаш усулига кўра вируслар бўлинади:

  • Резидентли – зарарлаш пайтида тезкор хотирада ўзининг нусхасини қолдиради ва бу нусха операцион тизим объектларга мурожат қилганда уни тутиб олади ва унга кириб олади.
  • Норезидент вируслар – компьютернинг хотирасини зарарламайди ва у чекли вақтгача фаол бўлади.

Вируслар таъсир этиш даражаси бўйича қуйидагиларга бўлинади:

  • ХАФСИЗ – компьютернинг ишига таъсир қилмайди, лекин тескор хотира ва дискнинг ҳажмини камайтиради. Улар графикли ёки товушли эффектларга тушади;
  • ХАФЛИ – ШК нинг ишлашида ҳар хил хатоликларга олиб келади;
  • ЖУДА ХАФЛИ – уларнинг ҳаракати дастурларнинг йўқолишига ва маълумотларнинг ўчиб кетишига олиб келади.
  • Антивирус дастурлари

Антивирус дастурлари:

  • детектор-дастурлар;
  • доктор- дастурлар ;
  • ревизор- дастурлар;
  • фильтр - дастурлар;
  • иммунизатор - дастурлар
  • Ҳозирги кунда энг кўп тарқалган антивирус дастурлари булар :
  • Kaspersky ва ESET NOD32.

Download 1,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish