Пилик тайёрлашнинг мақсади ва моҳияти. Пиликлаш машинасининг вазифалари



Download 6,68 Mb.
bet4/7
Sana09.12.2022
Hajmi6,68 Mb.
#882235
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
Мавзу 13

Пишитиш даражаси

  • Пиликни шакллантиришда чўзиш асбобидан чиқаётган пилтачага пишитиш механизми ёрдамида бурамлар берилади. Натижада маҳсулот нисбатан зичланиб, юмалоқ шаклга келтирилади.
  • Урчуқ ёки рогульканинг ўз ўқи атрофида бир марта айланиши пиликка битта бурам беради. Бир метр маҳсулотга тўғри келган бурамлар сони пишитилганлик ёки пишитиш даражаси деб аталади.

Пиликнинг ўнг а) ва чап б) пишитилиши, битта ўрам в), ёйилмаси г).

  • Пиликнинг ўнг а) ва чап б) пишитилиши, битта ўрам в), ёйилмаси г).
  • Ўнг ва чап пишитилганлик мавжуд бўлиб улар қуйидагича белгиланади.
  • Z - ўнг пишитилганлик бўлиб соат стрелкасига бўйлаб йўналган бўлади.
  • S – чап пишитилганлик бўлиб соат стрелкасига тескари йўналган бўлади.
  • d – маҳсулот диаметри, мм
  • h – битта бурамнинг баландлиги, мм
  • β – пишитиш бурчаги.
  • а)
  • б)
  • в)
  • г)

Пишитилганлик даражасини қуйидагича аниқлаш мумкин

Пишитилганлик коэффициенти пишитишнинг физикавий моҳиятини ифодалайди ва бурамлар (пишитиш) бурчагини ҳисоблаш орқали аниқланади. Пишитилганлик коэффициенти ёрдамида турли чизиқий зичликдаги маҳсулотнинг пишитилганлик даражасини аниқлаш мумкин.

  • Пишитилганлик коэффициенти пишитишнинг физикавий моҳиятини ифодалайди ва бурамлар (пишитиш) бурчагини ҳисоблаш орқали аниқланади. Пишитилганлик коэффициенти ёрдамида турли чизиқий зичликдаги маҳсулотнинг пишитилганлик даражасини аниқлаш мумкин.
  • Т – пишитилганлик коэффициенти.
  • Тn – пиликнинг чизиқий зичлиги, текс

Пишитиш механизми

  • Пиликлаш машинасида чўзиш асбобидан чиқаётган пилтачага бурамлар бериш учун пишитиш механизмидан фойдаланилади. Тузилиши ва ишлашига кўра пишитиш механизмини шартли равишда икки турга ажратиш мумкин (урчуқли ва урчуқсиз).

Download 6,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish