Пластик деформациялаб ишлов беришнинг асосий усуллари


Металл ва қотишмаларнинг физик, кимёвий, механик, технологик ҳамда



Download 0,63 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/7
Sana21.02.2022
Hajmi0,63 Mb.
#61287
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
10-маруза 64662549bd82de2c7331693817a13179

Металл ва қотишмаларнинг физик, кимёвий, механик, технологик ҳамда 
эксплуатацион хоссалари мавжуд 
Физик хоссалари. Металларнинг физик хоссаларига унинг ранги, зичлиги, 
суюқланиш температураси, иссиқлик ўтказувчанлиги, иссиқдан кенгаювчанлиги, 
иссиқлик сиғими, электр ўтказувчанлиги, магнит хоссалари ва бошқалар киради. 
Металл ва қотишмаларнинг солиштирма оғирлиги. Жисм оғирлигининг ҳажмига 
нисбати шу жисмнинг солиштирма оғирлиги деб аталади ва d* харфи билан белгиланади: 
𝑑 =
𝐺
𝑉
Мн/м
3
, (10
−2
Г/см
2
) 
Кимёвий хоссалари. Металлар ва қотишмаларнинг химиявий хоссалари 
оксидланишига ёки турли моддалар: ҳаводаги кислород, кислота ҳамда ишқор эритмалари 
ва бошқалар билан бирикишига қарши тура олиш хусусиятига қараб характерланади. 
Металл бошқа элементлар билан қанча осон бирикишга киришса, у шунча тез ейилади. 
Металларнинг ташқи агрессив муҳит таъсиридан химиявий емирилишига коррозияланиш 
дейилади. 


Механик хоссалари. Металларнинг ташқи кучлар таъсирига қаршилик хусусияти 
унинг механик хоссалари билн характерланади. Шунинг учун ҳам машина деталларни 
тайёрлаш учун материал танлашда аввало унинг механик хоссаларига, яъни 
мустаҳкамламлиги, эластиклиги, пластиклиги, зарбий қовушқоқлиги, қаттиқлиги ва 
чидамлигига эътибор бериш керак. Бу хоссалар металлга ташқи куч (нагрузка) таъсир 
эттириб, механик синовлар натижаларига қараб белгиланади. Ташқи кучлар статик, 
динамик ёки циклик (такрор ўзгарувчан) бўлиши мумкин. 
Ташқи куч таъсиридаги қаттиқ жисмда кучланиш ва деформация пайдо бўлади. 
Кучланиш – синалаётган намуна кўндаланг кесим юзининг юза бирлигига тўғри 
келадиган нагрузка катталигидир. Деформация қаттиқ жисмнинг ташқи кучлар тасиридан 
ўз шакли ва ўлчамларини ўзгартиришидир. Чўзилиш (сиқилиш), эгилиш, буралиш, 
қирқилишда деформацияга учраши мумкин. 

Download 0,63 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish