Предикат тушунчаси



Download 330 Kb.
bet2/5
Sana17.05.2023
Hajmi330 Kb.
#939985
1   2   3   4   5
Bog'liq
Предикат

2-таъриф. Агар  тупламда аникланган  предикат учун  булса, у айнан чин (айнан ёлгон) деб айтилади.
Энди куп жойли предикат тушунчасини аниклаймиз. Куп жойли предикат предметлар орасидаги муносабатни аниклайди.
«Кичик» муносабати икки предмет орасидаги бинар муносабатни ифодалайди. « » (бу ерда ) бинар муносабат икки аргументли  функцияни ифодалайди. Бу функция  тупламда аникланган ва кийматлар сохаси  туплам булади.
3-таъриф.  тупламда аникланган ва тупламдан киймат олувчи икки аргументли  функцияга икки жойли предикат деб айтилади.
Масалан, « » -  икки жойли предикат  тупламда аникланган; « » -  тугри чизик  тугри чизикка перпендикуляр -  икки жойли предикат бир текисликда ётувчи тугри чизиклар тупламида аникланган.
 - жойли предикат хам худди шундай аникланади.
1-мисол.  Куйида берилган мулохазаларнинг кайси бири предикат булишини ва уларнинг чинлик тупламини аникланг. Бир жойли предикатларнинг аникланиш сохаси  ва икки жойли предикатлар учун аникланиш сохаси  булсин:
1) ; 2) ; 3) ;
4) ; 5) .
Ечим. 1) Берилган ифода бир жойли предикат  булади ва ;
2) Ифода билан берилган мулохаза бир жойли предикат  булади ва ;
3) Ифода билан берилган мулохаза бир жойли предикат  булади ва ;
4) Ифода билан берилган мулохаза предикат булмайди;
5) Берилган ифода икки жойли предикат  булади ва .
2-мисол. Куйидаги предикатларнинг кайси бирлари айнан чин булишини аникланг:
1) ; 2) ; 3) ;
4) ; 5) .
Ечим. Равшанки, 1), 3) ва 4) предикатлар айнан чин буладилар. 2) предикатда  кийматларида тенгсизлик бузилади. 5) предикатда булса,  нинг хамма мусбат кийматларида тенгсизлик ишораси бузилади. Демак, 2) ва 5) предикатлар айнан чин предикатлар була олмайди.
3-мисол.  тупламда  ва  предикатлар берилган булсин.  предикатнинг чинлик тупламини топинг ва уни Эйлер доира-лари оркали ифодаланг.
Ечим.
= булганлиги учун
 
 чинлик туплами расмда штрихланган соха сифатида курсатилган














Download 330 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish