Радиация нурларидан зарарланиш



Download 275 Kb.
bet1/6
Sana06.04.2022
Hajmi275 Kb.
#532472
  1   2   3   4   5   6
Bog'liq
2 5334889254726146065

Радиация нурларидан зарарланиш

Турли хил ионловчи нурларнинг таъсири натижасида инсон танасида нурланиш касаллиги келиб чикади.

  • Турли хил ионловчи нурларнинг таъсири натижасида инсон танасида нурланиш касаллиги келиб чикади.
  • Ионловчи нурлар таркиби буйича
  • 1-электромагнит
  • 2-корпускуляр нурлардан иборат.
  • Электромагнит нурларга гамма нурлар ва рентген нурлари киради. Корпускуляр нурланишга альфа, бета заррачалар, шунингдек протон ва нейтронлар оқими киради.

Альфа заррачалар мусбат зарядлангаи гелий ядроларидан иборат булиб таркибида икки протон ва икки нейтрон булади.

  • Альфа заррачалар мусбат зарядлангаи гелий ядроларидан иборат булиб таркибида икки протон ва икки нейтрон булади.
  • Бета заррачаларига эса манфий зарядланган электронлар ва мусбат зарядга эса позитронлар деб қараш керак.
  • Рентген ва гамма нурларининг тирик тўқималардан ўтиш хусусияти ўнлаб см-лар, бета-заррачаларники 2,5 мм ва альфа заррачаларники аса мингни юздан бир улуши билан ўлчанади.

Ионловчи нурланишнинг биологик таъсири.

  • Ионловчи нурлар тукималарга бевосита ва билвосита таъсир этади. Бу нурларнинг тўқималарга бевосита, тўғридан-тўғри таъсир этиши натижасида уларнинг биомолекулалари ионланиб қўзгалади. Нурларнинг билвосита таъсири эса тўқима таркибидаги сувнинг радиолиз жараёни билан боғлиқ бўлиб, натижада ҳосил бўладиган парчаланиш махсулотлари ўта актив хусусият касб этади ва ҳужайра таркибига кирувчи барча органик моддаларни оксидлаб қўяди.
  • Ҳужайра ва тўқималарнинг нурланишга нақадар сезгирлиги уларнинг активлигига боғлиқ. Ҳужайралар қанчалик митотик йўл билан бўлиниб кўпайса, уларнинг нурланишга сезгирлиги ҳам юқори бўлади. Лимфоид ва миелоид тўқималар нурланишга энг сезгир.

Нурланиш касаллиги.

  • Нурланиш касаллиги атом бомбаси портлаган пайтда ҳосил бўлувчи механик, иссиқлик ва ионловчи нурланиш таъсирида келиб чиқади. Шунингдек, бу касаллик билан ядро реакторлар авариялари, даволаш мақсадида организм нурлатилганда ҳам оғриш мумкин.

Download 275 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish