Радиоактив фон



Download 227,5 Kb.
bet2/4
Sana20.12.2022
Hajmi227,5 Kb.
#891696
1   2   3   4
Bog'liq
Радиоактив фон

Табиий радиоактив фон  

  • Табиий радиоактив фонни вужудга келтирувчи омиллар асосан қўйидагилар:
  • Коинот нурланишлари,
  • Уран-торий оиласи,
  • табиий радионулидлар.
  • табиий радиоактив аэрозоллар.

Коинот нурланишлари

  • Ҳар бир инсон ташқи доимий радиация манбаи бўлган коинот нурлар таъсирига учрайди. Ушбу нурланишлар бизга коинотнинг узоқ соҳаларидан келади ва Ерга ҳар томондан текис тушади.

Коинотдан – Ерга келаётган зарядланган заррачалар оқими, одатда, бирламчи коинот нурланишлари дейилади. Бирламчи коинот нурланишлар асосан протонлар (~90%), α-зарралар(гелий атомининг ядроси) ва тартиб номери 30 дан кичик бўлган кимёвий элементлар атом ядроларидан иборат.

  • Коинотдан – Ерга келаётган зарядланган заррачалар оқими, одатда, бирламчи коинот нурланишлари дейилади. Бирламчи коинот нурланишлар асосан протонлар (~90%), α-зарралар(гелий атомининг ядроси) ва тартиб номери 30 дан кичик бўлган кимёвий элементлар атом ядроларидан иборат.

Бирламчи коинот нурланишлари атмосферани ташкил этган кимёвий элементлар атом ядролари билан ўзаро таъсирлашиши натижасида янги (иккиламчи) зарралар –иккиламчи коинот нурлари ҳосил бўлади.

  • Бирламчи коинот нурланишлари атмосферани ташкил этган кимёвий элементлар атом ядролари билан ўзаро таъсирлашиши натижасида янги (иккиламчи) зарралар –иккиламчи коинот нурлари ҳосил бўлади.

Бирламчи космик нурланишлар таъсирида атмосфера таркибидаги азот атомидан радиоактив изотоплар – тритий ва углерод-14 ҳосил бўлади.

  • Бирламчи космик нурланишлар таъсирида атмосфера таркибидаги азот атомидан радиоактив изотоплар – тритий ва углерод-14 ҳосил бўлади.

Бу мураккаб жараён бўлиб, қуйидаги тартибда содир бўлади: бирламчи тез протонлар азот ва кислород атоми ядроларидан нейтронларни уриб чиқаради, бу нейтронлар эса ўз навбатида бошқа азот атомлари ядроси билан ўзаро таъсирлашиб протон ва тритон (тритий атом ядроси) ҳосил бўлади. Ушбу жараён қуйидаги тенглама кўринишда ёзилади:

  • Бу мураккаб жараён бўлиб, қуйидаги тартибда содир бўлади: бирламчи тез протонлар азот ва кислород атоми ядроларидан нейтронларни уриб чиқаради, бу нейтронлар эса ўз навбатида бошқа азот атомлари ядроси билан ўзаро таъсирлашиб протон ва тритон (тритий атом ядроси) ҳосил бўлади. Ушбу жараён қуйидаги тенглама кўринишда ёзилади:

Download 227,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish