Реферат мавзу: «Қрим-Конго геморрагик иситмаси»



Download 25,79 Kb.
bet1/5
Sana05.02.2023
Hajmi25,79 Kb.
#908022
TuriРеферат
  1   2   3   4   5
Bog'liq
Referat


:



РЕФЕРАТ

Мавзу:
«Қрим-Конго геморрагик иситмаси»



Бажарди: Мавлянова Нигора Абдуллаевна


Таърифи:
ҚКГИ – арбовирус қўзғатадиган, иситмалаш, геморагик аломатлар билан кечадиган, табиий ўчоқли ўта хавфли юқумли касалликлардир.
Касалликнинг таърихи ва географик тарқалиши:
Вирусли геморрагик иситма касаллиги Aбу Aли Ибн Сино даврларида хам маълум бўлган.Ўша замонларда ушбу касаллик халқ тилида,ўзбекларда «қора халат» (қора ўлим) деб аталганлиги Ўрта Осиёда хам бу касалликнинг азалдан маълум еканлигидан далолат беради.
Геморрагик иситма касаллигини биринчи бўлиб мустақил нозоролик шакл сифатида собиқ Иттифоқ ҳарбий медицина академиясининг юқумли касалликларнинг кафедраси мудири, профессор A.В. Чурилов ёзган(1941).
ҚКГИ касаллиги тўғрисидаги биринчи илмий маълумотлар манбаларда 1944-йилдан берила бошлаган.Олимлардан П.В.Сиповский ва ЙУ.ВИоффевлар Тожикистондаги ўткир капилляротоксикоз, ичак ва бурундан касалликлар тўғрисидаги хабар беришган.
1956-1969-йилларда шунга ўхшаш касаллик ўчоқлари Болгария, Югославия, Венгрия, Шарқий ва Ғарбий Aфрикада, Покистон ва Ҳиндистон давлатларида аниқланган.
Бу касаллик кейинчалик Россия, Украина, Қозоғистон, Ўзбекистон, Тожикистон ва бошқа давлатлар ҳудудларида ҳам рўйхатга олина бошлаган.
Кейинчалик Қрим геморрагик иситмаси касаллигини чақирувчи вируснинг антигенлик ва биологик хусусиятлари Конгода ажратиб олинган вирус билан яқинлиги аниқланган.
Етиологияси:
ҚКГИ қўзғатувчи ўзида РНК сақловчи арбовирус бўлиб, Бунявиридае оиласига, Наировирус турига киради.
Вирус сферик шаклда бўлиб, диаметри 92-96 нм. келади.ҚКГИ вируси музда ёки суюқ азотда узоқ вақт, +2+4Cда 2 ҳафта, +20Cда 2 сутка, +37C да 18 соат давомида вирулентлигини сақлаш хусусиятига ега.Қайнатилганда вирус бир лаҳзада йўқ бўлади.Дезинфексия воситаларига турғун емас.Вирус 1-2 кунлик оқ сичқон ва каламушлар учун ҳам патоген ҳисобланиб,уларда кўпайиш хусусиятига ега.

Download 25,79 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish