Reja: Istiqlol davri adabiy jarayoni haqida umumiy tushuncha


-Mavzu: Istiqlol davri o'zbek hikoyalaridagi adabiy-nazariy o'zgarishlar tavsifi



Download 383,11 Kb.
bet2/19
Sana12.07.2022
Hajmi383,11 Kb.
#784189
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   19
Bog'liq
2 5474601469963408604

2-Mavzu: Istiqlol davri o'zbek hikoyalaridagi adabiy-nazariy o'zgarishlar
tavsifi.

Reja:

  1. Istiqlol davri hikoyachiligida X.Do'stmuhammad ijodining o'rni.

  2. X.Do'stmuhammadning “Jajman” hikoyasi tahlili.

  3. X.Do'stmuhammadning “”, “Mirkomilboyning qazo bo'lgan namozi”, “Mahzuna”, hikoyalari haqida mulohazalar.

Tayanch so'z va iboralar: Hikoyachilik taraqqiyoti, noan'anaviy talqin, ramzlar orqali ma'no ifodalash, xarakter yaratish.
Istiqlol davr adabiy jarayoni turfa xil janrlarni tarkibdagi o'ziga xos badiiy talqinlarni tom ma'noda yuzaga chiqardi. Shu jihatdan hikoyachilik taraqqiyotida ham bunday holatlarni kuzatish mumkin. O'zbek adabiyotida hikoya janri o'z taraqqiyotiga ega. Keyingi yillarda bu janrning rivojiga sezilarli hissa qo'shib kelayotgan adiblardan biri Xurshid Do'stmuhammaddir. Uning hikoyalarida inson qalbidagi iztiroblar, ijtimoiy hayotdagi ziddiyatlar kabi muammolar o'zining badiiy talqinini topgan. Bu davr adabiyotida Nazar Eshonqul, Xurshid Do'stmuhammad, Ulug'bek Hamdam, Isajon Sulton, N. Norqobilov, S. O'nar, A. Yo'ldoshev kabi bir qator ijodkorlarning turli xarakterdagi hikoyalarini kuzatishimiz mumkin. Biz bu o'rinda ramziylik, majoziylik kabi xususiyatlarni o'zida mujassamlashtirgan hikoyalarga to'xtalib o'tamiz.
Adabiyotshunos U. Normatov qayd qilganidek: “So'nggi yillardagi bizdagi adabiy jarayonga xos eng muhim xususiyatlardan biri shundaki, adabiyotimiz chinakkamga xilma xil bo'lib boriyabti... bizda ham falsafiy asosi jihatidan xilma xil yo'nalishga mansub asarlar paydo bo'la boshladi”.12 Shu nuqtai nazardan Xurshid Do'stmuhammad ijodida ham bu xususiyatni bevosita kuzatishimiz mumkin. Yozuvchining “Jajman” hikoyasida o'ziga xos xarakterini yoritib beradi. Agarda “bozor”, “bozor hayoti”, “insonning kunlik tashvishi” tasvirlangandek, ammo “bozor”-bu kunlik hayotimiz, unda ramziylik mavjud bo'lsa, “Jajman”da majoziylikni ko'ramiz: “Hademay, tong otadi, olam nurga to'ladi ... Odamlar uyg'onadi, bozor uyg'onadi .. til darvozasi lang ochiladi, g'ala-g'ovur boshlanadi .. tumonat toshib-shoshib oqib kiradi, oqib chiqadi ... sotuvchi keladi, xaridor keladi, bekorchi keladi ... oyoqlar tinmaydi, qullar tinmaydi, og'izlar tinmaydi ... kiraveradi-chiqaveradi, kiraveradi-chiqaveradi ... olayotgan pulim deydi, sotayotgan molim deydi ... trikchilik bilan basharning tumshug'idan jilov o'tkazib yetovga soladi ... “bozor” deya atalmish tovacha solib aylantiraveradi”. Hikoya qahramoni Zardo'sht bobo tilidan aytilgan bu fikrlarda ramziylik, yashirin mano, chuqur falsafiy tushnchalar o'z ifodasini topganligini guvohi bo'lamiz. Kitobxon yuqoridagi talqinlarni o'qir ekan, bozor- bu hayot demakdir,-degan tushunchaga boradi. Nima uchun inson tongdan to kechga qadar tinimsiz izg'iydi, bozorda esa turfa xil xarakter egalarini uchratamiz, ular qayergadir shoshar, sotuvchi esa o'z molini o'tkazishga urinar, o'z foydasini o'ylar, shu orqali kun o'tkazishi tabiiy. Ammo bu o'rinlarda insonning hayotini o'zi bozor jonligini, bozorda turli xarakter egalari bo'lgani kabi, inson hayoti xam bir tekis emas, u bazan adolatsizlikdan iztirob chekadi. Hayotdagi ziddiyatlargina emas, uning o'z ruhiyatidagi ziddiyatlari xam mavjud bo'lganidek, jamiyat ham inson tafakkuri orqali o'zgarib boradi. Bu o'rinlarda asardagi falsafiy talqinning mushoxadaning mahorat bilan asar sujetiga singdirilganligini anglaymiz. Nafs quliga aylanib borayotgan inson qiyofasi “Jajman” orqali tasvirlayotgandek tassurot qoldiradi. Chunki u yeb to'ymas, butun bozorni kichik bir qorniga joylashtirmoqchi bo'lardi: “Uni men to'ydiraman! Yo'q, qorni yorilib ketguncha men boqaman uni!”, deb bahs boylaydiganlar chiqdi, lekin har safar “To'ydiraman!” deb katta ketganlar guv tushaverdi, Jajmanning yeb-to'ymasligi siripiga qolaverdi”.
Asar haqida so'z yuritgan N. Davrboyeva yozadi: “Jajman bu o'rinda poraxo'rlar, tovlamachilar, umuman aytganda millat ichidagi mitti-mitti yuhalar sifatida ko'rinadi. Bu yuhalarni biz istagan nom bilan atashimiz mumkin”.13 Shu o'rinda, nafs balosiga giriftor bo'lgan inson va insonlar qiyofasi haqida so'z ketayotganini his etamiz. Asar sujetidan o'rin olgan Zardo'sht bobo obrazi alohida ajraltib turadi. Yozuvchi uni asar voqealari silsilasiga bevosita aralashtirmaydi, ammo u orqali manaviy yetuk inson qiyofasini, yaxshilik, ezgulik va yomonlik, adolatsizlik o'rtasidagi ziddiyatni ham mavjudligini teranroq anglab olamiz. Chunki insoniyat yaralibtiki, ezgulik va yovuzlik o'rtasida kurash abadiy mavjud bo'lib kelmoqda. Ammo ezgulik asta-sekinlik bilan bo'lsa-da, g'alaba qozonadi, haqiqat yuzaga chiqadi: “Haroratingni darig' tutma, Ahuramazda!... Ko'ngillarni o'zing munavvar qilgaysan...” dedi Zardo'sht bobo ichida iltijo qilib”.
Hikoyada Ahuramazda ezgulikni yuzaga chiqarishda yomonliknig yani Jajmanlar olami esa Axriman ustidan g'alaba undovchi asosiy tushunchadir. Shuning uchun ham Zardo'sht bobo goho-goho “-Ogoh bo'l, ogoh, Ahuramazda!... -Axriman o'lmagan, Ahuramazda!... Ogoh bo'lgaysizlar, yaxshilar, ogoh!... deya murojaat etadi.
Xullas, yozuvchining “Jajman” hikoyasini keyingi yillar hikoyachiligining eng yaxshi namunalaridan biri sifatida baholash mumkin.
Х.Дустмухаммаднинв «Миркомилбойнинг казо булган намози»14 хикоясида соф реалистик услуб устувор. Ёзувчи бежиз сарлавха остидан “тарихдан хикоялар”, деган изохни келтирмаган. Реал тарихий образлар, тарихий вокеалар, реал тарихий-миллий характерлар яратилган. “Истило” хикоясида факат икки образ (Наним ва кахрамон) иштирок этган булса, Х.Дустмухаммад асарида мустамлака миллат ва мустамлакачиларга мансуб бир нечта образлар иштирок этади. Шу йул билан миллий характернинг куплаб кирралари очилади.

“Истило” кахрамони каби Миркомилбой хам доимий таъкиб остида. Бирок, бу таъкиб “Истило”даги сингари очик эмас. Шу билан бирга иккиёклама. Бир томондан, уни чор мустамлакачи амалдорлар турли йуллар билан таъкиб этсалар, бошка ёкдан уз миллатдошлари таъкиб этадилар. Ёзувчи талкинида умуммиллий характерга хос салбий жихатлар Миркомилбой шахсини, шу билан бирга миллатнинг узлигини емирадиган катта хавф.
Миркомилбой табиатан ута ростгуй одам. Шу боис хам «у жини суйганга хам, суймаганга хам дилидагини аямай айтади». Унинг характеридаги ростгуйлик билан бирга соддалик хам бор. Муаллиф Миркомилбойдаги бу хусусиятни шундай тасвирлайди: «Суриштириб келганда Миркомилбой кимдан, нимани сир тутган узи!.. кув ёки маккор булганида рахматли отасининг Макка ва Мадинада такя курдириш ниятида уттиз минг тилло васият килиб колдирганини уезд хокимига айтармиди?! Соясидан чучиса, хатто уз пушти камаридан булган угал-кизларидан хадик- хавотирда яшаса, етти ёт бегона, бунинг устига Fайридин Искандарни (1901­1911 йил Орскдан келиб Миркомилбойга гумашталик килган Александр Тимофеев - муаллиф изохи) узига гумашта килиб олармиди?!»4 Миркомилбой характеридаги яна бир узига хослик унинг
адолатпарварлигида куринади. У туFрилик, адолат йулида узининг мискин миллатдошини хам аямайди. Кусак уFирлаб келаётган ишчини аямай тарсакилаб юборади. Якин маслахатгуйи Ёкубхужанинг эътирозига жавобан: «Жужабирдай жон булса оиласини угирлик оркасидан боккани маъкулми?!» дейди. Миркомилбойнинг тавсияси билан козилик лавозимига эга булган Темирхожи унга хадя сифатида зарбоп тун келтирганида, «Хушомадни бандага эмас, Худога килинглар!» дея кескин гапиради. Ёкубхужа айтмокчи: «“ТуFри гапни гапираман деб душман орттиради».

Хакикатда бундай феъл-атворидан Миркомилбойнинг узи хам баъзан рухий, баъзан зохирий изтироб чекади. Лекин унинг хулосаси шундай: “Табиатидаги кажбахсликдан кутулиш фурсати жон чикар вактига колди.”15
Ростгуйлик, адолатпарварлик, дангаллик каби хусусиятлар хар кандай замонда, хар кандай жамиятда хам одамлар томонидан ижобий кабул килинавермаган. Аксинча, оксуяклар, мансабдорлар, сармоядорлар даврасида манфаат хар кандай хак суздан устун турган.
Ёкубхужанинг “душман орттириш” хакидаги башорати Миркомилбой яшаётган жамиятга киска хам лунда тавсифнома. Миркомилбой хаётининг фожиали тугашига нозик ишора. Муаллиф Миркомилбой характерига хос ушбу жихатларни тасвирлаб келиб, кейин унинг кандай буюк максад сари интилаётгани хакида суз юритади.
Миркомилбой юртдошлари орасида энг катта сармоядор. Шу билан бирга кули очик. Урис мустамлакачиларининг нима максадда келишганини, ахвол шундай булаверса, узбекни келажакда кандай фожиалар кутаётганини жуда яхши билади. Имкон кадар янги замон шиддатидан ортда колмасликка, миллатдошларини хам шундан огох этишга имкон кадар уларга ёрдам беришга интилади. Асар бошида табиатан содда деб таърифланган Миркомилбой истилочилар билан муносабатда уз табиатига зид йулдан боради. Урис амалдорларига кувлик килади: “Миркомил урисчани чала-ярим гапирар, унча-бунча тушунса-да, узини бу тилдан мутлако бехабардек тутар, шу “хийласи” айрим уринларда иш бериб колар эди”, деб ёзади бу хакда муаллиф.16 Биз Миркомилбойнинг уз миллатдошлари билан муносабатида бирор марта “кув” ёки “хийлагар” киёфасида курмаймиз. Демак, Миркомилбойнинг “кув”лиги унинг характеридаги сунъий бир хусусият. Шу билан бирга маълум бир максадга, яъни мустамлакачилар билан зимдан курашишга, аникроFи, миллат манфаатига каратилган.
Миркомилбой юртдошлари ичида биринчи булиб завод куришга бел богаайди. Касалхона, масжид, хаммом очмокчи булади. Бу харакати остида хам миллат манфаати туради. Яъни, “хамюртлари жонига оро кириш, уларни урис истибдодидан химоялаш” - бойнинг асл максади. Айникса, мардикор вокеасива муносабатда Миркомилбойнинг миллатпарварлик киёфаси ёркин намоён булади. Скобелевда харбий хоким хузурида кечган мана бу сухбат фикримизга далил:

  • Андижондан канча мардикор оласиз? - суради у (Миркомилбой) гапни чузмай.

  • Нима эди? - усмокчилади муовин.

  • Барининг хакини тулаймиз! Бизнинг йигитлар Россини урмонларида жон саклаб яшолмайди. Совук!..

Муовиннинг ранги гезарди.
-У-у!.. Давлатингиз шунчалик зиёдами?.. - деб юборди энтикиб.

  • Борини бераман. Тулаймиз, лекин бирорта фарзандимизни жунатмаймиз!..7

Юкорида келтирилган вокеаларнинг барчаси хикояда бойнинг хотираси тарзида берилади. Шу йул билан яна бир характерли хусусият, аникроFи, миллат фожиасининг сабаби очилади. Миркомилбойнинг бутун фаолияти миллатдошларининг манфаатига каратилган. У уз миллатининг бойларига карз беради, камбаFаллари учун завод, хаммом, касалхона куради. Чор хукумати томонидан мардикорга олинаётган узбек йигитларини олиб колиш учун бор дунёсини тукиб солади. Бирок, шунча хизматлари эвазига миллатдошларидан факат таънаю дашномлар, гайбату йукотишлар олади, холос.
Убайдулла жунфурушнинг уйида берилган зиёфат тасвирида вийбатнинг психологик киёфаси чизилади. Зохиран каралганда, зиёфатда йивидван Fофиржон, хошимбой, Н^матбеклар Миркомилбойни хурмат килишади.
Кириб келганда катта хурмат-эътибор курсатишади. Аммо хикоя муаллифи уларнинг фасодларга тула ички дунёсини юксак махорат билан курсатадики, натижада Миркомилбой шахсиятидаги фожиавий улуFворлик яккол намоён булади. Миркомилбой зиёфатга кириб келган дастлабки дакикадаёк: “Деразага якин утирган Fофиржоннинг туси узгаради.” хошимбой эса гийбат эшигини баралла очади: “Закот - фарз! Закотдан буйин товлаш бенамозликдан кам булмаган гунохи кабир!”17 Бу гап зохиран жамоага, ботинан эса Миркомилбойга каратилган. Бу айрим OFЗига кучи етмаганларнинг “Миркомил айрим даромадларидан закот туламайди” деб таркатган гайбатларига зохиран ишора. Бир пайтлар Миркомилбойга ёкиш учун угл ига Комилжон деб исм куйган 11иг\1атбек хам унга нисбатан зимдан адоват саклайди. Fийбат оловига утин калайди. Миркомилбой завод куриш масаласида чор амалдори билан учрашганида, амалдор ундан бу харакатдан кузлаган максадини сурайди. Бой индамагач, “балки обру учундир”, деб узича башорат килади. курилаётган биноларининг факат “сартларга хизмат килишини” тушунолмайди. Миркомилбой эса уни тушунолмайди. “Миркомилбой касалхонасининг талабларини, мусулмону кофирларнинг бир хаммомда ювиниши оддий инсоний одобга тугри келмаслигини” бу “илоннинг ёFини ялаган” амалдорларга тушунтиролмай хуноби ошади. Худди шу вазиятда хам Миркомилбойга уз миллатдошлари панд беради. Амалдор унга сиёсат билан уйнашмасликни, у хакда уз юртдошлари берган чакувлар борлигини ишора килади. Амалдор - Полковник Сошальскийнинг ушбу сузлари Миркомилбойнинг атрофидагиларга, у ишонган, яхшилик килиб жонини азобга куйган миллатдошларига нисбатан айбнома булиб янграйди: “Э-э, жаноби олийлари сартларFа-чи турт танга берсангиз, Миркомилбой экану, узининг отасини сотади!”18
Миркомилбой фожиасини келтириб чикарган сабаблардан яна бири миллатнинг айрим болалари манкуртга айлангани деб талкин килинган.
Шуролар хокимияти урнатилгач, Миркомилбой инкилобий трибуналга топширилади. Трибунал вакилларидан бири - рус, бири - узбек йигити. Миркомилбой Fамхурлик килган уша узбек йигитларидан бири. Бой хадеб узига инкилобий трибунал чикарган хукмни рукач килаётган бу узбек йигитидан отини сурайди:

  • Отангнинг отини биласанми?

  • Отамнинг отини нима киласиз суриштириб, барибир отиласиз!..” - жавоб беради аскар.

Сунг Миркомилбой ундан тахорат учун сув сурайди. Узбек аскарининг: “Нималар деяпсиз, бой! Буйрук киладиган даврингиз утди. Энди пуписангиз кетмайди. Тахоратни “ашёкда” киласиз” деган гапларидан бир четда тамаки чекиб утирган Fайридин - урис йигит тутокиб кетади. Бу манкурт болага: “Одамни боласимисан, мол?! Узингнинг сартинг булса, мусулмон булсаларинг, охирги илтимосини бажарсанг улиб коласанми, энагар,”-деб бакиради. “Хужаси” берган бу дашномдан “аскарча” куркиб ерга утириб колаёзди. Миркомилбой беихтиёр “Нахотки?” дея пичирлади. Бу бир калиманинг остида бойнинг барча алам ва изтироблари мужассам эди. Муаллиф буларнинг хаммасини шу бир сузга юклайди. хикоя охирида икки ракат намозини укиб улгурмаган Миркомилбойга карата: “Босар-тусарини йукотган узбек аскарча устма-уст тепки босаётган эди...”19
Хикояда Миркомилбой образи гарчанд тарихий шахс сифатида берилган булса хам, Чор истилоси ва октябрь тунтариши сабаб таназзулга учраган миллат рамзи. Ёзувчи талкинида халол, адолатпеша, туFрисуз, ишбилармон, миллат равнаки учун курашувчи, юртпарвар Миркомилбойни (яъни миллатни) фожиага олиб келган нарса зохиран майда булиб куринадиган хасад, Fийбат, чакимчилик, иймонсизлик, манкуртлик иллатларининг купайиб кетишидир. Мустамлаканинг боиси хам душманнинг зурлиги, айёр ёки кувлиги эмас, миллатни ичидан емирган ички низодир. Энг асосийси, иймондан, шаркона ахлокдан жудо булиш. Назар Эшонкулнинг “Истило”
асарида миллат фожиасига сабаб килиб шахс фожиаси курсатилган булса, “Миркомилбойнинг казо булган намози” хикоясида эса жамият фожиаси миллат фожиаси сифатида талкин этилади. “Истило” хикояси сунггида узбек миллати келажаги бир хаксиз кузичокка колган булса, Х.Дустмухаммаднинг асарида она-отасининг кимлигини унутган, рухан, калбан муте, манкуртга айланган “аскарча”га колади. хар икки хикоянинг фожиавий якуни бугунги авлодни хушёрликка чакиради.
Х.Дустмухаммедовнинг “Махзуна”11 хикояси шуровий ахлок ва шарк аёли уртасидаги зидликни киёс этувчи бадиий-психологик талкини билан бошка асарлардан ажралиб туради. хикояда миллий характер ички коллизиялар тасвири оркали майдонга чикади.
хикоянинг бошланишида телефон жиринглайди. Асар кахрамони Махзунанинг алланимадан хавотирланаётгани, вахимага тушаётгани сезилади. Кейин бу покиза аёл изтиробларининг сабаблари очила боради.
Махзуна турмуш уртоги Максад билан зиёфатга боради. Уз ахлокига, дунёкарашига ёт бир мухит билан дуч келади. Зиёфат иштирокчилари орасида узини тамомила бегона сезади. Бемалол кадах кутараётган, эркаклар билан тенгма-тенг аския айтаётган аёлларни куриб хаё оловида лов-лов ёнади. Бундай давраларда утиравериб, эти улиб кетган “Максаджон акаси икки-уч, “Олинг, еб утиринг” деб уни дастурхонга ундади. Махзуна баттар тортиниб-кимтиниб “секинрок гапиринг” дегандек эрига ер остидан хумрайди”, деб тасвирлайди муаллиф бу холатни.
Махзуна бу даврага бегона булиши билан бирга, сулаётган гуллар орасида янги очилган гулдай яшнаб турар, узининг ёшлиги, гузаллиги, тортинчоклиги билан хамманинг эътиборини тортар эди. Ушбу холат эркак ва аёллар тенг хукукда булган бундай давраларда иштирок этиб юрувчи европача тарбия курган аёллар учун нормал холат булиб туюлиши мумкин эди. хатто, европача ахлокка кура бу холат аёлнинг Fалабаси, бошкалардан кура устунлиги сифатида бахоланади. Аммо Махзуна учун бунака эмас.
Давра курган аёллардан бири Махзунага таскин беради: “Биринчи сафар (зиёфатга-Г.С.)олиб борганларида улиб колай деганман... Кейин-кейин урганиб кетдим...”12
Махзуна рухиятига жуда каттик таъсир килган нарса шу давранинг сардори (зиёфат иштирокчилари, жумладан, Максаджоннинг бошлини) Бури Собитовичнинг узига шахвоний хирс билан тикилиши эди. “У киши кузига тикилиб турганини Махзуна анча кечикиб пайкади, уFирлик устида кулга тушган одамдек хуркиб, дув кизарди. Кузини олиб кочди-шошиб кулини устал остига яширди, шунда хам тинчимай эрига каради, Максад акаси мулойим, одобли табассумлар сочиб басавлат кишидан куз узмай турар эди...”13
Даврадагиларнинг бу тарика муносабати, Бури Собитовичнинг узига еб куйгудек тикилиши, устига-устак турмуш уртоFининг узини содик кулдек ёки хотинфурушдек тутиши Махзунанинг шарк аёлига хос нозик калбини тилка-тилка килади. “Махзуна тушунмади, кийналиб кетди, хурлиги келиб йинлаб юборай деди”,- деб тасвирланади унинг холати. Энг ёмони очик- ойдин пок номусини топташга интилаётган мансабдор-Бури Собитовичнинг харакатларига даврада утирган ёшу кари, хатто турмуш уртоFи томонидан хайрихохлик билдирилади. Бу давра барча ахлок нормаларини, миллий ор- номусни биргина манфаат деб аталмиш жозибали нарсага алмашиб урганган, Махзунани хам узининг жирканч максади йулида курбон килишдан тоймас эди. Зиёфат сунггида Бури Собитович европалик жаноблардек барча аёлларнинг кулини упиб хайрлашади. Аёллар бундан хатто фахрланишар, ухшовсиз хиринглашар, бу эса Махзунани баттар дахшатга солар эди. Бури Собитович узи томон кул чузар экан: “узини Максаджон акасининг панасига олди.” “Майли, кизим, майли, деди у Махзунага узатган кулини хавода муаллак тутиб, ёш экансиз”. Давранинг кемшик карияси оловга яна ёF
сепади. “Биринчи сафар Махзунахонни кечира холина, Буривой, йинилишиб турсак куникиб кетадилар”
Ёзувчи бу билан миллат ахлохида юз берган фожиалардан бир куринишни очиб беради. Шаркона ахлокдан, хаёдан воз кечиб, тамом бир бегона хаёт остонасига кадам куйиш ва бу Fайримиллий одатларга “куникиб кетиш” энг катта фожиа сифатида талкин этилади. Кхотамовнинн “Ногиронлар оиласи” асарида гуё “Махзуна” хикоясининг окибатлари курсатилгандек тасаввур беради. Куникиш, узга дунё одамига айланиш окибатида Замира энг кимматли мулки - бокиралигидан, номусидан жудо булади. Чунки унинг онаси хам, отаси хам бу Fайримиллий ахлокка “куниккан” эдилар. Лекин Махзуна бунга куника олмайди. Ахлокан тубан кетган зиёфат ахлининг кийин кистови билан Бури Собитовичга жиндек ён берган (пальтосини кийдиришга йул куйган) Махзуна кулоклари остида бу Дон Жуаннинг “куннироклашамиз” деган палаFда овозини эшитади. Гуё шу сузни эшитишнинг узиёк уни жирканч бир упконга улоктиради. Пок калби булнаннандек, гулдек баданига куланса нарсалар ёпишиб олгандек сезади узини.
Муаллиф Махзунанинг хаёсини, асли поклик дунёсининг бебахо маликаси эканини унинг чумилиш сахнаси оркали махорат билан тасвирлаб беради. Шарк эътикодида сув поклик рамзи.Ахлокига зид булган жирканч даврадан кайтиб келган Махзуна кирланган рухини сув билан покламокчи булади, гуё: “Эрини урнига ёткизиб мехмонхонага чиккунига кадар ундан ваннахонага утиб сувни охиригача шариллатиб бураганига кадар, беихтиёр ечиниб ички кийимларигача улоктириб ташлагунича, сунг шариллатиб окаётган сув остига бошини, юзини, елкасини - чап елкасини, чап яноFини тутгунга кадар чидади - тилини тийди ва...ичидан каттик укчик келди, йуталди ва чирок нурида симобдек йилтиллаб тушаётган сувга, оппок ваннага, оппок деворга...оппок баданига карашдан уялиб кафтларини юзига босганича уксиб-уксиб йигааб юборди...”14
Эртасига хеч гапдан бехабар Максаджон командировкага кетади. Уйда кизчаси билан ёлFиз колган Махзуна учун яна азоб укубатли, изтиробли соатлар бошланади. хикоя мукаддимаси хотимада яна такрор берилади. кахрамон рухиятидаги изтиробни ифодалаш учун ёзувчи телефондан фойдаланади. Гуё Махзунага телефон кунFироFи хам уша файзсиз зиёфат окшомини, кузлари хайвоний хирс билан ёниб, “телефонлашамиз” дея ялтокланган Бури Собитовични эслатади. “Телефон каттик, асабий жиринглади. Махзуна кулидаги ликобчани ташлаб юборди, ликобча устол устига тушди, синмади”.
Асарнинг оддий укувчига Fайритабиий туюлиши мумкин булган хотимаси, кульминацион нукта хисобланади. Fайримиллий мухит исканжасида рухий изтироб тортаётган Махзуна бир карорга кела олмай датдата билан сапчиб жиринглаётган телефон гушагини беихтиёр кутаради. карангки, фахшга тула Бури Собитович овозини эмас, иймон, хаё, садокат рамзи Шарк аёлининг-онасининг овозини эшитади. кизи туFилган йили вафот этган онаси нариги дунёдан туриб гуё Махзунани маънавий куллайди: «Вой кизим-эй, утакам ёрилди-я!! Телефонни нега олмаяпсан? Кечаси билан адагда булиб чикдим-а, болам!! Уйинг тинчми, ишкилиб?.. Махзуна дастакни икки куллаб кучоклаганча хунграб юборди».15
Хуллас, хикояда миллий характернинг хаё, вафодорлик, оилага содиклик, поклик каби кирралари Махзунанинг ички дунёси тахлили мисолида махорат билан очилган. Муаллиф эстетик идеали хар кандай бузук мухитда булмасин, хакикий узбек узлигини йукотмайди, деган хакикатни ифодалайди. Аёлларимизни покликка ундовчи юксак тарбиявий, маънавий Fояни илгари суради.
Adabiyotlar:

  1. Normatov U. Umidbaxsh tamoyillar. -T., “Ma'naviyat”, 2000. -112 bet.

  2. Quronov D. Mutolaa va idrok mashqlari. Adabiy-tanqidiy maqola va risolalar. - T., “Akademnashr”, 2013. -336 bet.

  3. N. Davurboyeva, “Jajman”ning Jilvalari// Yoshlik, 1991-yil, №5-son, 43-bet.

  4. Do'smuhammad X. Nazarning umidbaxsh kemalari. Qarang: Eshonqul N. Maymun yetaklagan odam. Qissalar va hikoyalar. -T., “Yangi asr avlodi”, 2004. -212 bet.

  5. Eshonqul N. Shamolni tutib bo'lmaydi. Qissa va hikoyalar. -T., 2005. -204bet.

  6. Ulug'bek Hamdam. Vatan haqida qo'shiq. -T., “Akademnashr”, 2014. -544 bet.

  1. hikoyalari haqida mulohazalar.


Download 383,11 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   19




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish