Режа: Курилишнинг окимли усули. Ер ишлари хажмини аниклаш


Ўткинчи тоифа копламали йўл кийимлари



Download 260,5 Kb.
bet9/14
Sana24.05.2023
Hajmi260,5 Kb.
#943291
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   14
Bog'liq
10MAVZU.docx

10. Ўткинчи тоифа копламали йўл кийимлари.
Ўткинчи тоифа йўл копламаларига шагал, киркилган тош майдалари ва бошкалар киради. Уларни ўткинчи коплама дейилишига сабаб такомиллашган йўл копламалари курилиши зарур бўлганда улар йўл асосига айланишидир. Ўткинчи копламали йўллар курилишида чангли тупрок заррачаларидан иборат бўлган минерал ашёлардан кенг фойдаланилади. Чунки улар намлангандан кейин ёпишкоклик хусусиятига эга бўлади.

32-расм. Йўл куриш учун килинган кирким жой (корўто).
Ўткинчи тоифа копламасининг ер полотноси асосан чукурлаштирилган кўндаланг профилда килинади. Унинг ўлчамлари йўл кўйлагининг калинлиги ва катнов кисмининг кенглиги билан белгиланади. Йўл асоси чукирлиги асоси сувни сизиб чикиши учун обочинага караб нишоблик килинади. Шунинг билан бирга у асос чукурлиги бўйича тўла шиббаланади (32-в расм).
Ашё тўкиладиган марзали йўл асоси чккурлигини куришда олдин уни режаси олинади ва ер полотноси шиббаланиб унга талаб даражасидаги кўндаланг профиль берилади (32-а расм). Кейин марзага захирадаги тупрок суриб ёткизилади ёки ташиб келтирилган тупрок сепилади.
Ярим ашё тўкиладиган марзали йўл асоси чукурлигини куришда эса бир кисм тупрок чукурдан чикарилиб марзага ёткизилади (32-б расм). Ундан кейин чукурлик тубини режаси олиниб шиббаланади.


11. Киркилган тош копламли йўлларни куриш.
Кейинги даврга келиб IV ва V тоифали йўлларни куришда киркилган тош парчаларидан йўл копламасини куриш кенг таркалди. Киркилган тошлар ўзининг ўлчами ва мустахкамлиги бўйича турларга бўлинади. Улар шакли бўйича олти бурчакка якин бўлиб, ўлчамига асосан куйидагиларга бўлинади.

Йирик

40-70

Ўртача

25-40

Майда

15-25

Понали

10-15

Тош майдалари

3 (5)-10

Сочма

3 (5)

Киркилган тошлар тупрок ва лойлар аралашмаган тоза холда бўлиши керак. Киркилган тош копламаси бир неча катламдан иборат бўлади. Энг пастки ва ўрта катламларга мос равишда 40-70 (70-120) мм, юкори катламда эса 40-70 мм ўлчамдаги, поналаш учун эса мос равишда 5-10, 10-15, 20-40 мм ўлчамдаги киркилган тошлар зарур бўлади.


Куйи катлам учун юмшок насилли тошлардан катта ўлчамда киркилган тош майдалари, юкориги катламга эса унинг аксидаги тошлар ишлатилади. Катламни куриш технологияси киркилган тошларни ёткизиш, текислаш, ўзи юрар шиббаловчи гилдираклар ёрдамида котириш кетма-кетлигидан иборат. Массаси ва чизикли солиштирма босими бўйича шиббаловчи гилдираклар енгил (0,6-4 т), ўрта (8т), огир (13-18 т)ли турларга бўлинади. Киркилган тошли копламалар икки хил усулда курилиши мумкин.
Биринчи усулда бир хил ўлчамли тош киркимларидан асос тайёрланиб унинг устига кичик ўлчамли тош киркимлари ёткизилиб шиббаланади. Шунинг учун хам бу усул поналаш усули дейилади.
Иккинчи усулда хар хил ўлчамдаги тош киркимлари ёппа ёткизилиб шиббаланади. Уни мустахкам аралашма копламаси дейилади.
Киркилган тошли катлам калинлиги асоси билан олинганда йўлдаги харакат жадаллиги, транспорт воситаларининг таркиби, киркилган тош ва ашёларнинг сифатига бевосита боглик, шунингдек шиббаловчи гилдирак ва машиналарга хам боглик бўлади. Чунки, оддий шиббаловчи гилдирак билан 16-20 см калинликдаги копламани, тебранма шиббаловчи гилдиракли машина билан 20-30 см калинликдаги копламани хосил килиш мумкин.

Download 260,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish