Режа: Сут безининг фаолияти



Download 25,74 Kb.
bet1/5
Sana17.07.2022
Hajmi25,74 Kb.
#815910
  1   2   3   4   5
Bog'liq
сут


ЛАКТАЦИЯ БИОКИМЁСИ. СУТНИНГ ХОСИЛ БЎЛИШИ ЖАРАЁНИ.


РЕЖА:

  1. Сут безининг фаолияти.

  2. Согим даври. 

  3. Сигирларнинг сутдан чиккан даврининг давомийлиги.

Жадал ишлаган пайтида сигир елини тирик вазнининг 3% ни ташкил килади. Йилига 4000 кг сут берган сигирнинг сут безида синтезланиб организмдан йилига 500 кг курук модда олинади, унинг 132 килограми оксилга, 152 кг ёгга, 188 кг шакарга ва 28 кг хар хил минерал моддаларга тугри келади.

Сут безининг фаолияти даврлидир: у организмнинг нерв-гуморал системаси томонидан башкарилади. Сутнинг организмда ташкил булиши-нотекис жараёндир. Согилганидан сунг у дастлабки 3 соатда айникса жадал утади. Организмда хомила ривожланишида сутнинг хосил булиши пасаяди. Бугозликнинг охирида сигирларда у кескин равишда камаяди, кейинчалик эса-тухтаб колади: сигирни сутдан чиккан даври бошланади. Сут ишлаб чикиладиган даврга, (тугишдан сутдан чикишгача) согим ёки лактация даври дейилади.

Сигир елини икки тенг, бир-бирови билан алокада булмайдиган ярмидаги-унг ва чап-ташкил топган. Уларнинг хар кайси, уз навбатида, икки алокасиз чоракларга-олдинги ва оркадагиларга булинади. Елиннинг безли тукимаси альвеолалардан таркиб топган, уларнинг юзаси сут хосил килувчи эпителиал хужайралар билан копланган. Уларда хосил булган сут олдин альвеолаларда йигилади, сунгра кетма-кет майда ва бироз йирик чикарув томирлари оркали сут цистернасига, ундан эмчак каналидан вакти-вакти билан согилади. Сут чиккан даврда альвеолалар ва сигир елинининг майда томирлари буришади ва куриб колиб, бириктирувчи тукима билан алмаштирилади. Елин хажми камаяди, унда сут хосил килиниши тухтайди. Согим даврида елин альвлолалари хужайраларида, (бу ер сут хосил буладиган асосий урин),, хар хили ферментлар иштирокида утадиган мураккаб биохимиявий жараёнлар утади.

Сут хосил булиш механизми хозиргача аникланмаган. Витаминлар, ферментлар, гормонлар ва минерал моддалар кон плазмасидан сутга утиши маълум. Бу физиологик жадал жараён. Сутнинг барча бошка компонентлари, (оксиллар, ёглар, лактоза),, без томонидан синтезланади. Сут хосил булиши бетухтов содир булади. Сут бериш рефлексии эса тахминан 5-6 дакика давом этади, бу гипофизнинг ортки чорагида ишлаб чикариладиган окситоцин гормонининг харакати билан боглик.

Маълумки, альвеолаларда хосил булувчи сут уз-узидан ажралмайди ва сигир доимо согилмаса елинда сутнинг хосил булиши тухташи мумкин, бу жараён эса сигирни сутдан чикишига олиб келади. Сигир кулай шароитда тугри согилса сут ажралиши кучаяди. Лекин синчиклаб согилган сигир елинида хам 20-25% сут колади. Бу сутда ёг куп.

Сигир билан купол муомалада, кун тартибида кескин узгаришлар булса, мол куркса, сут согувчилар урни алмашса ва хоказоларда у сутни ушлаб колиши хам мумкин.

Сигир тукканидан сунг дастлабки 6-8 кунларда сут бези огиз сутини хосил килади. Ташки куриниши буйича огиз сути сутдан фарк килади. У куюк, ёпишкок, куп микдордаги пигментлар булгани сабабли сарик рангга эга. Унинг таъми шуррок. Огиз сути ёглар ва оксиллар, витаминлар, ферментлар, гормонлар билан бойрок, унда иммун таналар куп,




Download 25,74 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish