Режа: Сут безининг фаолияти


Сигирларнинг сутдан чиккан даврининг давомийлиги



Download 25,74 Kb.
bet5/5
Sana17.07.2022
Hajmi25,74 Kb.
#815910
1   2   3   4   5
Bog'liq
сут

Сигирларнинг сутдан чиккан даврининг давомийлиги. Сигирларни тугишга тугри тайерлашда сутдан чиккан даврнинг давомийлигини белгилаш асосий тадбир булиб, келгуси: согим даврида сут махсулдорлигини оширишининг мухим омили хисобланади, чунки бу даврда сигир сут ишлаб чикаришдан дам олади организмни келгуси согим даврига тайерлайди ва бу даврда эътибор билан яхши каралса сигир корнидаги хомила хам нормал ривожланиб соглом бузок тугилишига асосий сабаблардан бири хисобланади.

Биз утказган тажрибаларда сигирларнинг сутдан чиккан даври 45-60 кун давом этганида янги тугилган бузокларнинг тирик вазни 29,1-29,2 килограммни, 20-40 кун дам олганларники 27,0-28,3 килограмм булиб тугилди. 45-60 кут сутдан чиккан даври давом этган сигирлардан тугилган бузоклар 6 ойлигида- хукизчалар 155,5, ургочилари 152,5 килограмм тош босдилар.



Сутдан чиккан давр давомийлигини сигирларнинг сут махсулдорлигига таъсири


Гурухлар

Даврлар давомийлиги, кунда

Согим давридаги сут микдори, кг


Согим давридаги уртача суткалик согим


Сутдан чиккан


Согим

кг



%

Назорат

67,4

350,2

3649+110,4

10,5

103,0

1-тажрибадагилар


45,4

356,4

3995+94,2


11,2

110,8

2-тажрибадагилар


30,4

353,8

3582+97,1


10,1

100,0


Шунингдек 45-60 кун сутдан чиккан давр давомийлигида булган сигирларнинг 30 кун дам олганлариникига караганда 240 кг куп булиб, согим даврида улар 3822 кг, иккинчилари эса 3582 кг сут бердилар.

Сутдан чиккан даврда сигирларнинг озиклантириш норма асосида олиб борилиб, тугишдан олдин улар яхши семизликда булмоки лозим.

Демак, тугишга яхши тайерланган сигирларнинг сутдан чиккан даври 45-60 кун давом этмоки лозим.

Сутнинг еглилик даражасига хам бир канча омиллар таъсир килади. Согим даври давомида сут микдори камайиб боради, унинг таркибидаги ег ва оксил микдори, аксинча, ошади. Сигирлар ешининг ошиши билан сут таркибида булган ег ва оксил микдори кам узгаради, (У.Н. Носиров. 2001),.

Сигирларни серсутлигини ошириш учун амалда уларни хар бир килограмм ошган сут микдорига 200-250 грамм омихта ем кушиб берадилар. Бу усулни сигир тукканидан сунг 20-25–кунларидан бошлаб амалга оширадилар. Сигир кушилган омихта емга кундалик сутни оширмаса, рационга омихта ем кушишни тухтатадилар. Бу усул зоотехник тажрибасида сигирларни серсутлигини ошириш тадбири дейилади.




Б. О. Абдолниёзов маълумоти
У.Н. Носиров. 2001, Б.О.Абдолниезов, 1999
Download 25,74 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish