Режа: Вагонларнинг юк кўтаришидан ва сиғимидан фойдаланиш


Вагонларни юк кўтаришидан фойдаланишни яхшилаш бўйича чора – тадбирлар



Download 461,5 Kb.
bet4/7
Sana24.02.2022
Hajmi461,5 Kb.
#197472
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
16-тема

16.3. Вагонларни юк кўтаришидан фойдаланишни яхшилаш бўйича чора – тадбирлар.
Вагонларнинг юк кўтариши ва сиғимидан фойдаланиш даражасига юкнинг ҳажмий массаси ва зичлиги, вагон конструкциясининг ташиладиган юкнинг характерига мослиги, платформа ва ярим очиқ вагонларнинг ҳажмини оширадиган мосламалардан фойдаланиши, идиш ва ўровларнинг характери, ортиш усуллари ва шартлари боғлиқ бўлади.
Вагонларни юк кўтаришидан ва сиғимидан фойдаланишни яхшилаш учун станцияларда турли комплекс чора – тадбирлар амалга оширилади. Оммовий тўкилувчан юкларни ярим очиқ вагонга бортидан баландроқ “қалпоқ” (шапка) усулда ортиш нафақат вагон кузови бортини юқори сатҳигача бўлган ҳажмини, балки унинг габаритини юқори қисмидан ҳам фойдаланиш имконини беради.
Ортишнинг бу усули ҳажмий массаси вагоннинг солиштирма юк кўтаришидан кичик (γ < Pсол) бўлган, тўкилувчан юкларни ва ўрмон материалларини ташишда қўлланилади (16.1-расм).
Думалоқ ўрмон материалларини ва тилинган материалларни ҳаракатдаги составнинг габаритининг юқори торайган қисмига “қалпоқ” усулида ортиш платформа ва ярим очиқ вагонга қўшимча 20 – 25 % юк ортиш имконини беради. Ҳажмий массаси катта бўлмаган тўкилувчан юкларни (торф, кокс ва бошқалар) ташиш учун платформа ва ярим очиқ вагонларнинг бортлари баландлиги 800 – 900 мм ли қўшимча бортлар ёрдамида кўтарилади (16.2-расм) ва бу бортлари кўтарилган ярим очиқ вагонлардан чархпалак (вертушка) лар ташкил этилади.
Баъзи бир юклар (пахта толаси, пичан, металл қириндиси) ни пресслаш юк жойларини (той, боғлом) алоҳида ўлчамларини кичрайтириш ёки кичрайтирмасдан юкни юкни ҳажмий массасини ошириш имконини беради ва буни ҳисобига вагонларни юк кўтаришидан фойдаланиш анчагина яхшиланади. Металл қириндисини пресслаш, темир – терсакларни майдалаш вагонларга бўлган эҳтиёжларни 2 – 3 маротабага камайтиради. Бундай чора – тадбирларга кўмир ва торф майдаларини брикетлаш ҳам мансуб бўлиб, бунинг натижасида вагонларни юк
кўтаришидан фойдаланиш яхшиланидан ташқари уларни ташиш жараёнида чангланиб учиб кетишидан нобуд бўлишлар камайади.

Download 461,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish