Режа: Зардуштийлик. Зардушт ҳаёти ва фаолияти, таълимоти. “Авесто” зардуштийликнинг муқаддас китоби



Download 76,5 Kb.
bet1/5
Sana21.02.2022
Hajmi76,5 Kb.
#34809
  1   2   3   4   5
Bog'liq
9mavz



Мавзу:Миллий динлар.
Режа:
1.Зардуштийлик. Зардушт ҳаёти ва фаолияти, таълимоти. “Авесто” зардуштийликнинг муқаддас китоби.


2.Яҳудийликнинг вужудга келиши. Яҳудийлик матнлари.


3.Ҳиндуизм. Унинг таълимоти, манбалари.


4.Конфуцийликнинг фалсафаси. Даосизм таълимоти.


5.Синтоизм.


Зардуштийлик. Зардушт ҳаёти ва фаолияти, таълимоти. “Авесто” зардуштийликнинг муқаддас китоби.


Дин пайдо бўлишидаги асосий сабаб - табиат кучлари ва ходисаларининг одамлар устидан хукмронлиги, уларнинг бу ходисалар сабабларини билмаслиги натижасида ушбу кучлар, ходисалардан қўрқувга, дахшатга тушиб қолганликлари.


Зардуштийлик дини эрамиздан аввалги VI-V асрларда Ўрта Осиё ва Қадимги Эронда юзага келган диндир. Бу дин Зардушт фаолияти билан боғликдир.
Зардушт- эрамиздан аввалги, тахминан 570 йилларда туғилган илоҳиётчи файласуф, шоир. Зардушт Ўрта Осиёда кўп худочиликка асосланган қадимий диний тасаввур ва эътикодларни ислоҳ қилиб янги динга асос солди.
«Шарк назарияси»га кўра Зардушт ватани ва зардуштийликнинг илк тарқалган жойи Хоразм.
Зардуштийликда иймон учта нарсага асосланади: фикрлар софлиги , сўзнинг собитлиги, амалларнинг инсонийлиги .
Авесто- Зардуштийликнинг асосий манбаси ва муқаддас китоби.
Авесто- Ўрта Осиё, Эрон, Озарбайжон халкларининг исломгача даврдаги ижтимоий-иктисодий хаёти, диний карашлари, олам тўғрисидаги тасаввурлари, урф-одатлари, маънавий маданиятини ўрганишда мухим ва ягона манба хисобланади. У қарийиб 2 минг йил давомида вужудга келиб, авлоддан авлодга оғзаки равишда кўчиб юрган.
Яҳудийликнинг вужудга келиши. Яҳудийлик матнлари
Яхудийлик дини -миллат дини, факатгина яхудий миллати эътикод килади.
Яхудийлик дини эрамиздан аввалги 2000 йилларнинг охирларида Фаластинда вужудга келиб, яккахудолик ғоясини таргиб килган диндир.
Яҳудийлик сон-саноқсиз маросимларга, таъқиқларга, буйруқларга, байрамларга эга бўлган дин. Бу диннинг талабига кўра ҳар бир диндор 365 таъқиқни ва 248 буйруқни, жами 613 амри-маъруф ва наҳий мункарни билиши шарт.

Download 76,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish