Рнинг кристалланиши 3-мавзу. Металларнинг кристалланиши Режа



Download 0,51 Mb.
Pdf ko'rish
bet1/3
Sana25.02.2022
Hajmi0,51 Mb.
#462752
  1   2   3
Bog'liq
1 3 маруза Металларнинг кристалланиши (1)



рнинг кристалланиши 
3-мавзу. Металларнинг кристалланиши 
Режа: 
3.1. Металларнинг кристалланиши. 
3.2.Иккиламчи кайта кристалланиш. 
3.3. Пластик ва эластик деформация 
 
 
Таянч иборалар:
материалшунослик, металлар, кристалланиш, технология, 
пластик ва эластик деформатция,бирламчи, йиғувчи ва иккиламчи қайта 
кристалланиш,керамиканинг кристалл структураси, металларни танлаш
металларни 
қўллаш,
д
еформация,нормал 
температура,эластик 
деформация,пропорционаллик 
конунини,эластиклик 
модули,пропорционаллик 
чегараси,текстураланиш,дислокация,қайтиш процесси,рекристалланиш. 
3.1.Металларнинг кристалланиши. 
Мeтaллaр aтoмлaрининг тaртибсиз ҳaрaкaтдaги суюқ ҳoлaтдaн aтoмлaри 
тaртибли жoйлaшгaн қaттиқ ҳoлaтгa ўтиш жaрaёни 
кристaллaниш 
дeйилaди.
Рус oлими Д.К. Чeрнoв мeтaллaрнинг кристaллaниш қoнуниятини кaшф 
қилди. 
Бу 
қoнуниятгa 
кўрa, 
кристaллaниш 
жaрaёни 
кристaллaниш 
мaркaзлaрининг ҳoсил бўлиши вa улaрнинг ўсиши билaн тушунтирилaди. 
Кристaллaниш жaрaёни 3.1–рaсмдa кўрсaтилгaн.
3.1.–рaсм. Кристaллaниш жaрaёнини тушунтирувчи чизмa. 
Қoтишмaлaрдa ҳoсил бўлaдигaн дoнaлaрнинг ўлчaмлaри кристaллaниш 
мaркaзлaри сoни (МС) билaн кристaллaниш тeзлигигa (КТ) бoғлиқ бўлaди.
Қoтишимaдa эримaгaн турли oксид вa мeтaллмaс бирикмaлaр кристaллaниш 
мaркaзлaри вaзифaсини бaжaрaди. Кристaллaниш МС вa КТ ўтa сoвиш 
дaрaжaсигa бoғлиқ (3.2–рaсм). 


3.2–рaсм. Кристaллaниш мaркaзлaри сoни вa улaр ўсиш тeзлигининг ўтa 
сoвиш дaрaжaсигa бoғлиқлиги. 
Д.И.Менделеев даврий системасида мавжуд бўлган 109 та элементдан 76 
таси металлар ҳисобланади. Барча металлар ва металл қотишмалар кристалл 
атомлар (ионлари) кристалл панжара ҳосил қилиб аниқ қонуниятда жойлашган 
бўлади. 
Металлар турғунлигига ион–электрон тизимни ҳосил қилиб, мусбат 
зарядланган ионлар ва тўдалашган электронлар ўртасидаги ўзаро электрик таъсир 
билан аниқланади. Бундай “ионли скелет” ва “электрон газ” ўртасидаги ўзаро 
таъсир металл боғланиш деб номланади. 
Металларда боғланиш кучли ионлар ва электронлар ўртасидаги итариш ва 
тортишиш кучларининг ўзаро нисбатлари билан аниқланади. Металл атомлари 
(ионлари) бир–биридан ўзаро таъсирлашув энергияси қиймати минимал бўлган 
масофада жойлашади(3.3– расм).
Металлар атомларнинг тўғри кристалл панжара ҳосил қилиб, аниқ қонуният 
билан ўзаро жойлашуви фақат атомлар ўзаро таъсириниг минимал энергияси 
ҳолатигагина мос келади. 


3.3–расм. Иккита атомларнинг ўзаро тортишиш кучлари (а) ва кристалл 
панжарада атомларнинг потенциал энергиясининг ўзгариши(б). 
Металлар оддий усулларда олинганда одатда поликристалл жисмлар бўлиб, 
жуда кўп миқдордаги бир–бирига нисбатан турлича жойлашган кристаллардан 
ташкил топади. Бу пайтда кристалларнинг ўлчамлари 1000–0,1 мкм оралиқларида 
бўлади. Металлар суюқ ҳолатдан қаттиқ ҳолатга ўтиши даврида кристалланиш 
шароити турлича бўлганлиги сабабли ҳар–хил шакилларга эга бўлади ва бу 
шакиллар кристаллитлар, баъзи ҳолларда доналар деб ҳам номланади. 
Тоза 
металлар 
одатдаги 
структура 
ҳолатида 
паст 
қийматдаги 
мустахкамликка эга бўлиб, кўп ҳолларда талаб қилинган хоссаларни таминлаб 
бера олмайди. 
Шунинг учун тоза металлар кам ҳолларда қўлланилади. Асосан 
металларнинг қотишмалари, яъни бир ёки ундан ортиқ металларни ёки 
нометалларнинг аралашмалари ишлатилади. 
Тоза металл тушунчаси шартли равишда бўлиб, табиатда ҳар қандай тоза 
металл озми ёки кўпми миқдорда бошқа қўшимчаларни ўз таркибига олади. 
Шунинг учун улар қатнашмалар сифатида қаралади. Фанда тоза металл деганда 
асосан таркибида асосий металл миқдори 99,99–99,999 % гача бўлган ҳолат 
қаралади. Бундай таркибдаги қатнашмалар хоссалари асосий металл хоссаларига 
яқин бўлади. Қатнашмаларни ҳосил қилувчи элементлар компонентлар дейилади. 
Қатнашмалар таркибий жиҳатдан икки ёки ундан ортиқ компонентларни ўз ичига 
олиши мумкин. 

Download 0,51 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish