Сабзи етиштириш


ЭКИН МАЙДОНИНИ ЭКИШГА ТАЙЁРЛАШ



Download 0,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet8/16
Sana20.06.2022
Hajmi0,49 Mb.
#685143
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   16
Bog'liq
8. Сабзи етиштириш

ЭКИН МАЙДОНИНИ ЭКИШГА ТАЙЁРЛАШ
Сабзи уруғини экишдан олдин ўтмишдош экинларнинг 
қолдиқларини РМ-1,4, СИ-3,6 русумли палак-поямайдалагичлар 
билан майдалаб дала юзасига сочиб сўнг БДМ-1,8, БДМ-2,7
русумли дискали ёки БЗСС-1,0 русумли енгил тишли 
бороналар билан 6-8 см чуқурликда ишлов бериш лозим 
бўлди. Тупроқнинг нами қочган худудларда 400-600 м
3
/га 
меъёрида енгил провокацион суғоришни амалга оширилади. 
3-4 кундан сўнг минерал ўғитларни (суперфосфат – 750 кг/га, 
калий хлор – 100 кг/га), жами – 850 кг/га РМУ-0,5 русумли 
минерал ўғитларни сочгичлар билан далага сочилади ва 


28
100 китоб тўплами
ПЛН-3-35, LD-100 русумли плуглар билан 27-30 см чуқурликда 
ёки мотоблокларда 15-20 см чуқурликда дала текис шудгор 
қилинади (8-9-расмлар). Очиқ ва ёпиқ марзаларни текислаш 
учун ГН-2,8 русумли осма грейдер билан ишлов берилади. Эрта 
баҳорда, тупроқ намлигини сақлаш учун об-ҳаво яхшиланиши 
ва далага техника воситаларни киришга тайёр бўлиши билан 
далани ЧКУ-4А, ЧК-3 русумли чизель агрегатлар ёрдамида 
икки марта чизеллаб ва бир йўла молаланади. Сўнг КОН-2,8А, 
КРН-2,8А, КРО-4 русумли культиватор-озиқлантирувчилар 
билан суғориш ёки технологик ариқлар олинади. Ёзги ва 
тўхсонбости сабзини экиш муддатлардан олдин мазкур 
технологик жараёнлар ва техника воситалар.
8-расм. Тупроқни шудгорлаш


29
Сабзи етиштириш
8–
китоб

 УРУҒЛАРНИ ЭКИШГА ТАЙЁРЛАШ
Сабзидан юқори ҳосил етиштириш учун уруғларни 
тайёрлашга ва уларнинг сифатига катта эътибор қаратиш 
керак бўлади. Маҳаллий шароитда ишлаб чиқарилган уруғлар 
билан сабзи махсулотини етиштиришда мазкур уруғларни 
экишга тайёр ҳолга келтириш ишлари бажарилади.
Аввало, сабзи уруғларини бир-бирига ишқалаб, катта 
ва кичик уруғларга ажратилади. Буни махсус элакларда 
бажариш мумкин. Бундан ташқари, уруғларни ош тузи ёки 
аммиак селитранинг 3 фойзли эритмасига солиб ишлов 
бериб саралаш мумкин.
Соябон оиласига мансуб экинлар уруғларида экиш 
ва униб чиқиш ўртасидаги давр жуда чўзилган. Сабзи 
уруғининг униб чиқишини тезлаштириш учун экишдан 
олдин уруғларни ундириш ишлари олиб борилади. Сабзи 
9-расм. Кичик контурли ер майдонларини тайёрлаш


30
100 китоб тўплами
ҳосилдорлигини ошириш учун уруғларни микроэлементлар 
ва ўстирувчи стимуляторлари билан ишлов бериш орқали 
яхши натижаларга эришилади. 
Бунинг учун уруғлар қуйидаги: 0,1-0,2 фоизли рух 
сулфати; 0,05-0,1 фоизли марганец сулфати; 0,005-0,2 
фоизли мис сулфати; 0,003-0,1 фоизли бор кислотаси ва
1 фоизли кристаллин концентрацияли эритмасига
5-7 дақиқа солинади.
Икки йилдан ортиқ сақланган сабзи уруғлардан 
фойдаланмаслик яхшироқдир. Вақт ўтиши билан уларнинг 
униб чиқиши йўқолади. Экишдан олдин ҳар доим уруғнинг 
униб чиқишини аниқлаш тўғри бўлади.


Download 0,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   16




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish