Салафитский солихляр ва «Салафийлар» салафитский солихлар



Download 212,73 Kb.
Pdf ko'rish
bet1/4
Sana23.07.2022
Hajmi212,73 Kb.
#845762
  1   2   3   4
Bog'liq
ahlisunna.uz-Салафи солиҳлар ва Салафийлар



1/6
Ҳикматуллоҳ Иброҳим
Салафи солиҳлар ва «Салафийлар»
ahlisunna.uz
 /salafi-solihlar-va-salafiylar/
Лотин алифбосида
Салафитский солихляр ва «Салафийлар»
салафитский солихлар
Салафитский солихлар — Пайгамбаримиз Мухаммад алейхиссалом тарафдан
макталган, иль хиджрий уч аср авлодларидир. Шу даврда яшаб отган сахоба,
тобеин ва табаа тобеинлардан иборат олиму фузалар, муджтахидларни
«салафитский солихлар» атамаси мутлак оз ичига олади. Пайгъамбаримиз
алейхиссалом шундай мархамат кылганлар:
 ﻪﻧﻮﻠﯾ ﻦﯾﺬﻟا ﻢﺛ ﻲﻧﺮﻗ سﺎﻨﻟا ﺮﯿﺧ либо ﻪﻧﻮﻠﯾ ﻦﯾﺬﻟا ﻢﻗвели ﻪﻧﻮﻠﯾвели ﻪﻧﻮﻠﯾ ﻦﯾﺬﻟا ﻢﺛ либо ﺶﻔﯾ ﻢﺛ?
Яни: « 
Insonlarning eng yaxshisi mening asrdoslarim. So`ngra ularga yaqin bo`lgan
(tobe`in) 
lar. Со`нгра, уларга якин бо`лган
(таба`а тобе`ин) 
лардир. Улардан кейин
йолг`ончилик таркалиб кетади. Хатто бирор кишики, ундан гувохлик
со`ралмасада
(йол`ондан) 
гувохлик бераверади, ундан касам ишиш
со`ралмасада
(ноо`рин) 
касам ичаверади
».


2/6
Шу хадисга асосан Ислам столовая dastlabki уч asriga mansub avlodlari eng yaxshi
solih insonlar, deb e`tirof etiladi. Бугунги кунда машхур торт фикхий мазхаб –
Ханафий, Моликий, Шофе`ий ва ханбалий мазаби муассислари ва уларнинг
ашоблари айни юкоридаги хадисда мактаб о`тилган авлод вакилларидан
хисобланадилар. Улардан кейинги давр—хиджрий то`ртынчи асрдан кейинги барча
давр вакилларидан иборат халаф олимлари, фозил-у авлийоларга хам «салафит
солих», «салафий», деган атамани ишлатилмайди.
Салафиилар
Салафийлар-хиджрий йеттинчи асрининг оксирларида Ахмад ибн Таймия ал-
Харрани (661-728 гг.) бошчилигида, асосан ахли сунна имоми-имом ашарий
рахматуллохи алейх томондан талкин цилинган акоидий ислохотларни рад килиш
билан о`ртага чиккан тойфкан. Ахмад ибн Таймия ва унинг йакинларидан иборат
санокли шаксларнинг фикрича, имом ашарий рахматуллохи алейх та'лимотида ахли
хадислар акойдига зид болган мафкура ва карашлар мавджуд болган. Ибн Таймийа
имом Ашарий оз та'лимотида, Аллонингизм ва сифатлари масаласида зарурат
юзасидан коллаган тавил услубини инкор этади, оят ва хадисларнинг зохирига
биноан хукм килиш лозимлигини та'кидлаб, наслардаги майозни рад этади. Шу йо`л
билан у го`йоки, ахли хадислар акойдини кайта джонлантирмокчи, тахриф ва
табдилларни йо`к килмокчи эканини иддао килади.
Ибн Таймия оз йоналишини «Манхаджу салафиты-солих» (салафитский солихлар
йо`ли), деган ном билан атайди. Va ana shu manhaj asosida hayot kechirish kerakligini
takidlaydi. Natijada u asos solgan oqimni uning targ`ibotchilari tomondan «SALAFIYYa»,
deb tanitila boshlandi. Нимагаки, унда ислам ахкомлари замон талабига емас, балки
салафиты солихлар даври—хиджрий сананинг дастлабки уч асрига мош тарзда
иджро этилишига джиддий ахамият берилар ва шундай йо`л тутишга таргиб килинар
эди. Уларнинг айтишича, «салафийлик» йо`ли факат китоб (Курони карим) ва
суннати набавийа асосига барпо цилинган болиб, унда ислом дини ахкомлари кайта
джонлантирилади, унутилган ва озгартилган хукмлар асл холига кайтарилади.
Ислам бид`ат ва хурофотлардан тозаланади, куфр ва ширкий акидаларга бархам
берилади.
Ибн Таймия тарафдан «Исломни кайта джонлантириш, салафлар йо`лига кайтиш»
шиорлари остида, унга кадар бутун мусульмон умматида болмаган йанги фикрлар,
муджтахидлар иджмо`сига шилоф карашлар, торт мазхаб уламоларин мос фикхий
ва акигалган ваос на акирлар хукмлар ошкор килина бошлади. Tarixchilarga ko`ra, Ibn
Taymiyaning aqidaviy va fiqhiy masalalarda mujtahidlar kengashi—ijmo`ga xilof
nazariyotlari umumiy hisobda oltmishga yaqin masalada bo`lgan. (Иджмога шилоф фикр
билдириш - бу харакат ахли сунна уламолари томондан ба'зи о'ринларда куфр, ба'зи
о'ринларда бид'ат-залолат, деб бахоланади ва исломда каттик караланади).
Масалан, uning fikricha, Allohning kalomi qadim va azaliy emas balki, hodis Alloh
tomondan yaratilgan edi. Расулуллох, саллаллаху алейхи ва саллямнинг муборак
кабрини зийоратига бориш (агарча, ибн Таймияга кадар, кариб саккиз асрдан бери


3/6
бутун ислом оламида бу амаль жорий бо’лишига карамасдан) бид’ат ва залолатдир.
Шунингдек, Расулуллохнинг туг`илган кунларини нишонламок – мавлид байрами хам
бид`ат ва фойдасиздир. Rasulullohdan qolgan asori atiqalarni tabarrukan asrab-
avaylamoq go`yoki shirkdir. Расулуллох ва бошка азиз-авлийолар билан дуоларда
тавассул килмок, кабрларни зийорат килмок ва шу каби бир канча жорий амаллар
«бидъат», «тавхид акидасига зид» болган. «салафийлар»нинг тасаввурида
юкоридаги азиз ва мо'табар нарсалар джохилият давридаги джирканч буд-
санамларга тенглаштирилади.
Ибн Таймианинг бу каби карашлари оз даврида аджабтовур фитна ва янгилик
болишига карамасдан унга эргашувчиларнинг сон-саноксиз болганини тан олмай
илой йо'к. Darhaqiqat, o`sha davrda unga juda katta jamo`a ergashgan edi. Uning
tarafdorlarini asosan savodsiz to`pori-badaviylar tashkil qilsada, ular orasida tuppa-tuzuk
ziyolilar, olimlar ham yo`q emasdi.

Download 212,73 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish