Самарқанд вилояти тайлоқ тумани учун кам қаватли намунавий уйларнинг лойиҳаси


Кам каватли биноларда тош-гиштдан терилган деворларнинг



Download 39,41 Kb.
bet2/4
Sana12.04.2022
Hajmi39,41 Kb.
#546686
1   2   3   4
Bog'liq
as

Кам каватли биноларда тош-гиштдан терилган деворларнинг
хусусиятлари.
Муътадил иклимли нохияларда кам каватли бинолар куришда бир жинсли гиштин деворлар (теплотехник талабларни хисобга олган холда) мустахкамлик шарти буйича талаб этилганидан каттарок калинликда лойихаланади. Шунинг учун хам кам каватли курилишда гиштдан тежам максадида енгиллаштирилган гишт деворлар териш максадга муволиидир, бу деворларда (девор калинлиги буйича) теримнинг бир кисмида гиштлар бирмунча самарали иссиклик изоляциялайдиган материал еки хаво катлами билан алмаштирилади.


Бинонинг конструктив ечими.


Пойдевор. Лентасимон табий тошлардан ва йиғма бетон блоклардан иборат. Бўлиб унинг баландлиги яъни пол сатхидан пастки тавонигача бўлган масафо ердан музлаш сатхининг пастда жойлашган бўлиб у 1450 мм ни ташкил этади. Пойдеворнинг қалинлиги 600 мм
Девор. Енгил оддий пишган ғишт ва бетондан тайрланган майда блоклардан фойдаланиб қурилган. блокнинг ўлчами қуйидагидан иборат. 390х190х188. Блок орасидаги қоришма қалинлиги 15 мм бўлади.
Ғиштнинг ўлчамлари 250х120х65 мм
Ора ёпма. Бинони қаватларга ажратиб турувчи қисми тушунилади улар ертўла ва биринчи қават ўртасида иккинчи ва учинчи қават ўртасида бўлиши мумкин ишлатилиши жойига қараб конструкциялар танланади. Ора ёпмалар ва ёпмалар учун 1,141-1-40 с ғовакли плиталар ишлатилади ва улар қуйидаги шаклларда абул қилиши мумкин. 1 Пк 59 12 А 9-с 8/пк 59-10А.
Пардоз ишлари: ички деворлар парда деворлар цемент қум қоришмаси асосида ғоваклар тўлдирилади, силлиқлаб сувоқланади. Сувоқ ишларидан кейин лифтдан плита оралиғлари ҳам цемент билан тўлдирилиб ёки албастирлар билан ғоваклар ёпилиб текисланади. Бино ичида сувоқ ишлари тугатга оҳакли қоришма асосида камида икки марта тўлдиради ва бир вақтда эшик деразалар мосламалари ўрнатилади.
Бинонинг том ёпмасида қуйидагилар ишлатилган.
Иссиқлик қатлами
Буғ изоляцияси
Ёпма плита 220 ПК 59-12 Пк 59-10
Дераза ромлари: стандарт бўлиб, улар католог КСИ асосида қабул қилинган серияси ГОСТ 11214-86.
Дераза ўлчамлари эни 1200-900-200 бўйи 1500-1520.
Эшик ромлари стандарт бўлиб, улар католог КСИ асосида ГОСТ 6620.88 ГОСТ 6629-64 серияси бўйича қабул қилинган. Бу бинода асосан эни 400-600-900-1700-1000 баландлиги 2000-2100 эшиклардан фойдаланади.
Дераза блоклар:
Д-1 0-2 хона ва ёзги хоналар учун Д-3 зина хона учун
Пол қисми: лойиҳаланаётган хона турар жой бинода асосий хоналарда пол ишлатилган бунда полнинг материали майдаланган пахта ҳисобланади. Қолган ошхона ва ювининш хонаси хожатхоналарни ҳам киритилган ва лойиҳа поллардан фойдаланилган.
Стропила. Том ёпма стропила қилиб ёпилган.
Бунда стропила прагонлар ва ўрама материал ишлатилади. Стропила узунлиги стропила оёқчаси билан қўшилганда 10200 мм. Бунда лехалар ҳам бор кўндаланг қисми 50х50.
Ёпма плиталар.
Ора ва том ёпма плитадан, мен лойиҳамда думалоқ бўшлиқли темир-бетон плитадан ишлатдим. Перамичкалар, темир-бетондан фойдаландим. Уларнинг сериялари.
I.141.I-19c.маркаси Пк 6-48. 10-с 8
Пк 6-48-12- с8
Пк 6-48-15- с8 ва Пк 6-63-15-с8
2660 мм.лик плиталар учун С7-ПТ27-10 плиталаридан фойдаландим.
Қўшимча маълумотлар шундан иборат.
Марка шифрини аниқлаш
ПК6-48.12-с8 яъни ПК-(плита круглопустотная) думалоқ бўшлиқли ёпма дегани. 48-узунлиги, 12-бу плитанинг эни.
С8-дегани- 8 балли зоналарда қўлланиладиган плиталар туридир.



Download 39,41 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish