Ш. Шоабдураҳмонов, М. Асқарова, А. ҲОжиев, И. Расулов, X. Дониёров


§. Лексикология тилшуносликнииг лексикани ўрганувчи соҳасидир



Download 0,65 Mb.
bet28/202
Sana21.02.2022
Hajmi0,65 Mb.
#40041
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   202
Bog'liq
2 5194979698626528277


§. Лексикология тилшуносликнииг лексикани ўрганувчи соҳасидир.

  • §. Тилдаги сўзларнинг жами лек с и к а н и (л у ғ а т еоставини) ташкил'этади. Бу сўзлар бир қатор умумий ху- сусиятлари билаи характерланади. Лексикологияда сўзлар қуйидаги хусусиятлари бўйича ўргаиилади:

    1. Сўзнинг семантик структураси.

    2. Сўзларнинг шакл ва маъно муносабати.

    3. Лексикадаги сўзларнинг ўз ёки ўзлашгаи сўз экани.

    4. Қўлланишига кўра сўзларнииг умумий ёки чегаралан- ганлиги.

    б. Тарихий жиҳатдан ўзбек тили лексикаси.

    1. Сўзларнинг эмйционал-экепрессив , бўёқ ва етнлга муно- сабати.

    СУЗНИНГ СЕМАНТИҚ СТРУҚТУРАСИ

    1. §. Сўзнинг семантик структураси шу сўзга хос маъио (маънолар* ва қўшимча оттен.калар),дан иборат бўлади.

    2. §. Сўзнинг семантик струкгураси ва у билан боғлиқ ҳо- дисаларни ўрганувчи соҳа семасяология дейилади.

    3. §. Ҳар қандай сўз пайдо бўлишндаёқ ўз шакли (фонетик структураси) ва маъносига эга бўлади. Бошқача айтганда, ҳар қандай сўз ш,акл ва м:аъно бутуилигига эгадир:. уй, дарахт, қо- вун, аччиқ, яхши, кеча, ишла, хурсанд, албатта, учун ва ҳо- кат

    4. §. Тилдаги барча сўзлар маъноли бўлса-да, лекин улар маъноиинг зиг умумий хусусиятларига кўра ҳам ўзаро фарқ- ланади.. Масалаи,. тилдаги сўзлариииғ асосий қисми объектив борлиқдаги иарса,. белги ёки ҳаракат ҳақидаги тушунчани бнл- диради: пахта, суе, оқ, текис, ушламоқ, югурмоқ каби. Бошқа сўзлар зса„ яъни ёрдамч-и сўзлар (билан, учун, ва, агар ва б.), шунинғдек.,, ундов- ва тақлид сўзлар- (э,\„ ура, лип-лип, гурр ва

    б.) тушунч.а ифодаламайди.. Тушунча ифодалайдиган сўзларгп-



    на лексик маън'бҒа эга бўлади. Лексикологияда худди шу тип-' даги сўзлар, семасиология баҳсида эса шу тиидаги сўзларнинг маъноси ва у билан боғлиқ ҳодисалар ўрганилади.
    ЛЕКСИК МАЪНО

    1. §. Сўзнинг объектив борлиқдаги нарса, белги, ҳаракат кабилар ҳақидаги маълумоти лексик маъно дейилади. Маса- лан, тош, туз, картоииса, анор сўзлари маълум предмет ҳақида; нордон, сариқ, чуқур сўзлари маълум белги ҳақида; урмоқ, чопмоқ, кулмоқ феъллари маълум ҳаракат ва ҳолат ҳақида маълумот беради. Бу маълумот шу сўзларнинг маъноси бўлади.

    , 8- §. Лексик маъноли сўзлар нарса, белги ёки ҳаракатнинг конкрет (айнан) ўзини эмас, балки улар ҳақидаги тушунчани ифодалайди. Тушунча эса нарса, бел,ги, ҳаракат кабиларнинг киши онгидаги умумий инъикосидир. Масалан, борлиқда да- рахтнииг тури жуда кўп, унинг миқдори беҳисоб: Дарахт
    сўзи шулардан конкрет биттасини атамайди, балки шу предмет ҳа- қидаги умумий тушунчани ифӧдалайди.


    Download 0,65 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
  • 1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   202




    Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
    ma'muriyatiga murojaat qiling

    kiriting | ro'yxatdan o'tish
        Bosh sahifa
    юртда тантана
    Боғда битган
    Бугун юртда
    Эшитганлар жилманглар
    Эшитмадим деманглар
    битган бодомлар
    Yangiariq tumani
    qitish marakazi
    Raqamli texnologiyalar
    ilishida muhokamadan
    tasdiqqa tavsiya
    tavsiya etilgan
    iqtisodiyot kafedrasi
    steiermarkischen landesregierung
    asarlaringizni yuboring
    o'zingizning asarlaringizni
    Iltimos faqat
    faqat o'zingizning
    steierm rkischen
    landesregierung fachabteilung
    rkischen landesregierung
    hamshira loyihasi
    loyihasi mavsum
    faolyatining oqibatlari
    asosiy adabiyotlar
    fakulteti ahborot
    ahborot havfsizligi
    havfsizligi kafedrasi
    fanidan bo’yicha
    fakulteti iqtisodiyot
    boshqaruv fakulteti
    chiqarishda boshqaruv
    ishlab chiqarishda
    iqtisodiyot fakultet
    multiservis tarmoqlari
    fanidan asosiy
    Uzbek fanidan
    mavzulari potok
    asosidagi multiservis
    'aliyyil a'ziym
    billahil 'aliyyil
    illaa billahil
    quvvata illaa
    falah' deganida
    Kompyuter savodxonligi
    bo’yicha mustaqil
    'alal falah'
    Hayya 'alal
    'alas soloh
    Hayya 'alas
    mavsum boyicha


    yuklab olish