Шахснинг ривожланиши, тарбияси ва ижтимоийлашуви


Шахс тарбиясига таъсир этувчи омиллар



Download 77,5 Kb.
bet2/5
Sana08.04.2022
Hajmi77,5 Kb.
#536568
1   2   3   4   5
Bog'liq
umumiy mustaqil 2

Шахс тарбиясига таъсир этувчи омиллар. Фанда одамнинг шахс сифатида ривожланишига биологик ва ижтимоий омилларнинг таъсири уртасидаги муносабатни белгилашга оид мунозара купдан буён давом этмокда.
Инсоннинг шахс сифатида ривожланишида ижтимоий ходисаларнинг таъсири кучли буладими? Ёки табиий омиллар етакчи урин тутадими? Балки тарбиянинг таъсири юкоридир? Улар уртасидаги узаро муносабати кандай?
Фанда биологик йуналиш деб номланган нуктаи назар етакчи уринлардан бирини эгаллаб, унинг вакиллари Аристотел, Платонлар табиий-биологик омилларни юкори куяди. Улар тугма имкониятлар, такдир, толе хар кимнинг хаётдаги урнини белгилаб берган, дейдилар.
XVI аср фалсафасида вужудга келган преформизм окими намояндалари эса шахс ривожланишидаги наслнинг ролига катта бахо бериб, ижтимоий мухит ва тарбиянинг ролини инкор этади.
Хориж психологиясидаги яна бир охим – бихевиоризм XX аср бошларида юзага келган булиб, унинг намояндалари, онг ва аклий кобилият наслдан-наслга утиб, инсонга у табиатан берилган, дейилади. Мазкур таълимот вакили америкалик олим Э.Торндайкдир.
Прогматизм окими ва унинг вакиллари Д.Дъюл, А.Комбе хам шахс ривожланишини биологик нуктаи назарда асослайдилар. Улар ривожланишни фахат микдорий узгаришдан иборат, деб карайдилар. Наслнинг ролини абсолютлаштириб, уни инсон такдирида хал килувчи ахамиятга эга деб биладилар.
Демак, бир гурух хорижий олимлар ривожланишни биологик (наслий) омилга боглайдилар.
Биологик окимга карши фалсафий оким вакиллари ривожланиши ижтимоий омил омил билан белгилайдилар. Бу оким вакиллари бола шахсининг жисмоний, психик ривожланиши у яшайдиган мухитга боглик деб курсатадилар.
Мухит деганда одам яшайдиган шароитдаги барча ташки таъсир тушунилади. Шу нуктаи назардан тарбия туфайли болани узи яшайдиган ижтимоий шароитга мослаштириш мумкин, деган хулоса келиб чикади.
Улар ижтиомий мухитнинг ролини хал килувчи омил деб хисоблайдилар. Демак, одам боласининг шахс сифатида ривожланиб, тараккий этиб бориши, унинг шахс булиб камолга етишида насл (биологик омил), ижтимоий мухит (бола яшайдиган шароит), шунингдек, максадга мувофик амалга ошадиган тарбия хам бирдек ахамиятга эга. Бу омилларнинг таъсирини аниклашда илгор педагогик олимлар, психолог ва файласуфлар таълимотига суянилади.
Фалсафада шахсни жамият билан боглик булган ижтимоий хаётдаги мураккаб вокелик деб каралади. Улар индивиднинг маънавий бойлиги унинг муносабатларига боглик, деб хисоблайдилар.
Хакикатдан хам, шахс мехнат фаолияти заминида ривожланади, камолга етади. Инсон шароитни, шароит эса одамни яратади. Бу эса уз навбатида инсон фаоллигини намоён этади. Зеро, шахс маълум ижтимоий тузум махсулидир. Жамият шахс камолотининг муайян имкониятларини руёбга чикариши ёки йук килиши мумкин.
Файласуфлар шахсни табиатнинг бир булаги деб бахолайдилар. Бу инсондаги лаёкат куртаклари булиб, унинг ривожланиши учун тарбия керак, деган гояни ифодалайди.
Жамият тараккиёти шахс ривожланиши учун кенг имкониятларни яратади. Демак, шахс билан жамият уртасида хам узвий алока мавжуд.
Шундай килиб, одам шахсининг жамиятдаги ривожланиши табиат, мухит, инсон уртасидаги мураккаб алока таъсири остида руй беради, инсон уларга фаол таъсир этади ва шу йул билан хаёти ва уз табиатини узгартиради.
Шахсга ижтимоий мухитнинг таъсири хам мухим. Бу тарбия тизими оркали амалга оширилади. Яъни,
Биринчидан, тарбия таъсирида мухит бера олмаган билим, маълумот эгалланади, мехнат ва техник фаолият билан боглик куникма ва малакалар хосил булади.
Иккинчидан, тарбия туфайли тугма камчиликлар хам узгартирилиб, шахс камолга етади.
Учинчидан, тарбия ёрдамида мухитнинг салбий таъсирини хам йукотиш мумкин.
Туртинчидан, тарбия келажакка каратилган максадни белгилайди.
Демак, тарбия билан ривожланиш бир-бирига таъсир этади, бу тарбия доимий ва узлуксиздир.
Шундай килиб, бола шахсининг ривожланишида тарбия хам етакчи уринга эга булиб, тарбия туфайли насл-насаби, оила мухити, ижтимоий мухит таъсирида хар томонлама ривожланишга кодир, деган хулосани чикариш мумкин.



Download 77,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish