«шк архитектураси» курсидан



Download 8,26 Mb.
bet31/36
Sana05.04.2022
Hajmi8,26 Mb.
#531100
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   36
Bog'liq
ШК архитектураси 2006

Сичқонча(Mыши)

  • Клавиатура

    Сичқонча(Mыши)- дастурлар билан ишлашда дарчалар, график дастурлар, ўйинлар ўйнашда, Жахон тармоқи Internet Explorer да интернет шархловчилари билан ишлаш жараёнида клавиатуранинг ишни енгиллаштирадиган ҳамда унумли, самарали ва тез ишлаш имкониятини яратади.



    55-расм



    56-расм



    57-расм










    15.2. Клавиатура

    59-расм

    Клавиатура 101—105 клавишдан иборат.


    Уз вазифаларига кура клавишлар бешта гурухга булинади:

    1. Харфлар ва сонларни киритадиган клавишлар.

    Улар одций ёзув машинкаларнинг клавишларига ухшайди. (Пишущей машинки)

    1. Бошкарувга оид клавишлар.(Служебные клавиши)

    2. Функционал ёки амал клавишлар. (Функциональные клавиши)

    3. Кичик сонлар киритадиган клавишлар.(малая цифровая клавиатура)

    4. Ёрдамичи махсус белгилардан иборат клавишлар. (Дополнительные клавиши управления курсором)

    Энг катта гурух — биринчи гурух булиб, улар ердамида кирилл (рус) ва лотин алифбосининг катта-кичик харфлари, сонлар, махсус белгилар, тиниш белгилари компьютерга киритилади. Пастда жойлашган узун, хеч канака белгиси булмаган клавишнинг номи Spacerbar ёки Space деб аталади ва бушлик белгисини киритишга мулжаллангандир. Бошка клавишлар бир неча номга эга, чунки улар клавиатуранинг иш тартибига (регистрига) караб турли белгиларни киритишга мулжалланган.
    Пастки регистрда кичик, юкори регистрда эса бош (катта) харфлар киритилади.
    Рус алифбосидан лотин (инглиз) алифбосига ёки аксинча, лотинчадан русчага утиш сиз ишлайдиган дастурга боглик,. Масалан, WIN­DOWS да алифбо автоматик равишда танланади (экраннинг энг пастки кисмида).
    Экранга белги тушадиган жой махсус усул билан белгиланади. Бунинг учун махсус белги бор, у курсор деб аталади. Агар экран матн киритиш хрлатида ишлаб турган булса, унда курсор учиб-ёниб турадиган вертикал чизикча ёки харфнинг устига тушадиган туртбурчакка ухшайди ва матн курсоры деб номланади. Агар экран график холатда ишлаб турган булса, унда курсор ёниб-учиб турадиган горизонтал чизикчага ухшайди. Хуллас, курсор куриниши холатга к араб узгаради.
    Бошкаришга оид клавишлар хар хил бошкариш вазифаларини бажаради. Айрим клавишлар, масалан, Caps lock, Num lock ва Scroll lock бошка клавишларнинг ишлаш вазифасини узгартириб туради. Shift, Ctrl, Alt клавишлар бошка клавишлар билан бирга ишлайди. Масалан, Ctrl+Alt+F дегани Ctrl, Alt ва F клавишларни биргаликда босишни билдиради.

    Download 8,26 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
  • 1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   36




    Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
    ma'muriyatiga murojaat qiling

    kiriting | ro'yxatdan o'tish
        Bosh sahifa
    юртда тантана
    Боғда битган
    Бугун юртда
    Эшитганлар жилманглар
    Эшитмадим деманглар
    битган бодомлар
    Yangiariq tumani
    qitish marakazi
    Raqamli texnologiyalar
    ilishida muhokamadan
    tasdiqqa tavsiya
    tavsiya etilgan
    iqtisodiyot kafedrasi
    steiermarkischen landesregierung
    asarlaringizni yuboring
    o'zingizning asarlaringizni
    Iltimos faqat
    faqat o'zingizning
    steierm rkischen
    landesregierung fachabteilung
    rkischen landesregierung
    hamshira loyihasi
    loyihasi mavsum
    faolyatining oqibatlari
    asosiy adabiyotlar
    fakulteti ahborot
    ahborot havfsizligi
    havfsizligi kafedrasi
    fanidan bo’yicha
    fakulteti iqtisodiyot
    boshqaruv fakulteti
    chiqarishda boshqaruv
    ishlab chiqarishda
    iqtisodiyot fakultet
    multiservis tarmoqlari
    fanidan asosiy
    Uzbek fanidan
    mavzulari potok
    asosidagi multiservis
    'aliyyil a'ziym
    billahil 'aliyyil
    illaa billahil
    quvvata illaa
    falah' deganida
    Kompyuter savodxonligi
    bo’yicha mustaqil
    'alal falah'
    Hayya 'alal
    'alas soloh
    Hayya 'alas
    mavsum boyicha


    yuklab olish