Ўсимликларнинг ўсиши ва харакатланиши. Фитогармонлар



Download 1,53 Mb.
bet4/4
Sana25.02.2022
Hajmi1,53 Mb.
#266547
1   2   3   4
Bog'liq
7-маъруза

Хемотропизм деб, ўсимликлар ўсишида органларининг кимёвий бирикмаларга томон эгилишига айтилади. Бундай ҳолат тубан ўсимликларда яққол кўринади. Масалан, илдиз тўқималарида электролит моддалар таъсирида юзага келади.

  • Хемотропизм деб, ўсимликлар ўсишида органларининг кимёвий бирикмаларга томон эгилишига айтилади. Бундай ҳолат тубан ўсимликларда яққол кўринади. Масалан, илдиз тўқималарида электролит моддалар таъсирида юзага келади.
  • Гидротропизмда ўсимликлар илдизи сувга, намликка томон эгилади. Термотропизмда эса ўсимликлар органи ҳароратга томон интилиб ўсади. Аэротропизмда ўсимликлар илдизи кислородли муҳитга томон эгилиши кузатилади.

ТРОПИЗМЛАР
Фототропизм
Геотропизм
Фотонастия,
термонастия
Сейсмонастия,
Механонастия
Настик ҳаракатлар
Ўсимликларнинг ташқи омиллар таъсирига қараб ҳаракатланиши настик ҳаракат дейилади. Настик ҳаракатланиш симметрияли тузилган органларда (барглар ва гултожибаргларда) кузатилиб, таъсир этувчи омиллар номи билан юритилади.
Термонастия – ўсимликларда ҳароратнинг ўзгариши билан содир бўладиган ҳаракатларга айтилади. Масалан, лола гули паст ҳароратда юмилса, юқори ҳароратда очилади.
Фотонастия - ёруғлик таъсирида ҳаракатланишдир. Масалан, кўпчилик ўсимликларнинг гули эрта тонгда очилиб, кечаси юмилади. Баъзиларида эса кечаси очилиб, кундузи юмилади (номошшомгул). Фотонастик ва термонастик ҳаракатлар нафақат ўсимликлар гулига, балки уларнинг баргларига ҳам хос бўлиб, бунда ҳужайраларнинг ўсиш жадаллиги муҳим роль ўйнайди. Масалан, ўсимлик қоронғидан ёруққа, ёки паст ҳароратли шароитдан юқори ҳароратли шароитга ўтказилса, гултожибарглари ички томонидаги ҳужайраларнинг тез ўсиши ҳисобига улар очилади.
Сейсмонастик ҳаракатланиш ўсимликлар ҳужайраларининг тургор ҳолатига асослангандир. Уятчан мимоза ўсимлигида бундай ҳаракатланишни яққол кузатиш мумкин. Бу ўсимликнинг барглари майда япроқчалардан ташкил топган бўлади, унинг баргларига чертилса ёки тегиб кетилса, барг япроқчалари механик таъсирга жавобан юмилади. Бунга сабаб ҳужайралар таркибидаги сувнинг ҳужайра оралиғига ўтиб қолишидир.
НУТАЦИЯ ҲАРАКАТЛАР
ЭЪТИБОРИНГИЗ УЧУН РАХМАТ.
Download 1,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish