Сохани урганишнинг асосий максади ва вазифалари



Download 0,7 Mb.
bet9/22
Sana23.02.2022
Hajmi0,7 Mb.
#127721
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   22
Bog'liq
Коррозия. Маъруза матни

Ёқилғи ёнишида, синтез реакцияларида, конверсия, пиролиз крекингида температурали коррозия
Fe нинг оксидланиши 3 к,атламли оксид пардалари \осип булиши билам содир булади. FeO, F^Oi нинг температура t=420°C гача булса, FezOi гематит 1100°С гача бардошли; температура t=420.. .570°С да РезС>4 – магнетит эриш температурасигача бардошли; 570°С дан юкрри температурада вюсит-бардош бера оладиган бирикма.

Сув Н2О буғларнинг , хамда СО, СС2 - ларнинг иштироки коррозияни кучайтиради.



FезС углероднинг нобуд булиши унинг механик мустахкамлигининг, айникса [σ] нинг камайишига олиб келади. Чуянда хажм кенгайиши кузатилади, чунки оксидли бирикмалар катта хажмларга эга. Бу эса дарзларнинг вужудга келишига олиб келади.
Газ коррозиясидан химоя К£>пламалар хисобига, му^ит таркибининг узгариши ишончли булгани учун легирлаш х,исобига таъминланади. Иссик^икка бардош легирлаш учун Cr, Al, Si, Y-\% ишлатилади. "иссик^бардош" сузи тагида Me ларнинг юкрри температуларда оксидланишга царши туриб беришга (бардошига) айтилади.
Томашов назариясига кура, легирловчи элемент асосий Me юза ^исмида асосий металлнинг оксидланишини пасайтирувчи оксид хрсил к;илади. Химоя пардасини хрсил кдпиш учун легирловчи элемент оксидининг эриш температураси Т0.Эр> Тме.эр. асосий металлнинг эриш температурасидан катта булиши, бундан ташк^ари юкрри R- к,аршиликка эга булиши, кртишмада диффузия яхши бориши учун ионлар улчамининг кичик булиши, панжарасининг кичиклиги, асосий металл билан бир фазали котишма хосил қилиши, яхлит парда ҳосил булиши керак.
Бошк.а назария буйича, "котишма юзасида кучли хусусиятларига эга булган аралаш оксидлар хрсил булади" дейилади. Легирловчи коомпонент панжаранинг кичик параметрларига эга булган РезС>4 ва РегОз барцарор фазаларнинг хрсил булишига ёрдам беради. Fe*Me204 ёки МеFе2Оз типидаги шпинелларнинг структуралари баркдрор фазаларининг юкрри х.имоя хоссаларига эгадирлар. Масалан: хром пулатда - Fe*Cr204 ва Fe + Сг кртишмаларида оксиднинг ички котлами металлга ёпишиб турадиган Сг билан бойитилган. Бу котлам FeO га нисбатан купрок, ион ва е" -ларнинг кучиб юришига халакит беради. Урта котлам хам узида купрок, Сг оксидларини тутади. Ташки катламдаэса купрок, Fe оксидлари жойлашган.

Download 0,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   22




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish