Сохани урганишнинг асосий максади ва вазифалари



Download 0,7 Mb.
bet1/22
Sana23.02.2022
Hajmi0,7 Mb.
#127721
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   22
Bog'liq
Коррозия. Маъруза матни


Маъруза N1
СОХАНИ УРГАНИШНИНГ АСОСИЙ МАКСАДИ ВА ВАЗИФАЛАРИ
Инсоният тараккиётининг асосий уч омил белгилайди: билим, энергия ва материаллар.
Бизнинг давримиз - полиметаллар, тугрироги полиматериаллар давридир. Фаннинг келажакда ривожланиши, билимларнинг тупланиши,
энергетиканинг ривожланиши натижасида материаллар тараккиётнинг асосий белгиловчи омил и булиб колади.
Якин 100 йил ичида асосий конструкцион материал булиб ута махкам, эгилувчан, иссиклик ва электр утказувчанлиги, кайта ишловга мослиги, дастлабки хусусиятлари, яна тикланувчанлик хусусиятларига эга булган металлар ва уларнинг котишмалари хизмат киладилар.
Металлар билан бир каторда композицион ва металлокерамик материаллар хам кенг куламда кулланилади.
Ишлатилиши буйичи металлар куйидагича урин тутади. Fe ва котишмалари 90% гача, 2000 йилда - 500 млн.т; ундан кейин А1; Си; Cr; Pb; Zn; Mg; Ni; Si; Ti; Mo.
Жамият таракиёти казиб олишнинг ривожланиши кайта ишлаш технологиясининг янгилаш ва материалларнинг узлуксиз тупланиб бориши билан боглик.
Коррозия деб, металларнинг - атроф мухит билан кимёвий ва электрокимёвий таъсир натижасида емирилишига айтилади.
Механик емирилиш, ишдан чикиш - эрозия деб аталади. Коррозия билан эрозиянинг биргаликда булиши Фреттинг-коррозия деб аталади.
Занглаш асосан Fe нинг гидратланган оксидларидан (FeiCb'FeOFFiO) иборат булган махсулотларнинг хосил булган ишида Fe ва унинг котишмаларининг коррозияга учрашидир. Рангли металлар коррозияланади, лекин зангламайди.
Коррозия мустакил фан сифатида металшунослик ва физик-кимёга асосланади. Коррозияни билиш зарурлигияинг 3 жихати бор: иктисодий; метал исрофгарчилиги камайтириш. Хар йили коррозия окибатида куйилган металнинг 30% ишдан чикмокда. Бундан 10% ни кайтариб булмайди, бу эса давлат ялпи миллий даромадининг 3-4% ни ташкил этади; жуда катта тезликда емирилиши мумкин булган жихозлар мустахкамлигини ошириш; метал фондини саклаш.
Кушимча йукотилишлар: асбоб-ускуналарнинг таъмир натижасида туриб колиш; махсулот ишлаб чикарилмаслиги натижасидаги йукотилишлар, сиртнинг, кувватнинг йуколиши, махсулотнинг ифлосланиши.
Коррозия рухсат этиладиган шарт - шароитларни белгилаш: коррозиянинг тезлиги хакидаги ишончли маълумотлар асбоб-ускуналарнинг ишлатилиши муддатини еки умумий кушимча Ci-ITy ни аниклашга ердам беради. Масалан: 200 мм ва L=362 м; S= 8,18 мм ли кувур (трубопровод) да устки копламанинг кулланилиши S = 6,35 мм га камайтиради, бу эса 3700 т пулатни иктисод килишга олиб келади.
Коррозия турлари еки коррозия натижасидаги емирилиш турлар: 1) Бир маромдаги текис коррозия (Fe нинг занглаши, Ag нинг хираланиши).

Чидамлилик гурухлари:
A) чидамли гурухлар П= 0,1-1,5 мм/йил
Б) чидамлилиги кам гурухлар П = 0,15 - 1,5 мм/йил
B) чидамли булмаган гурухлар П > 1,5 мм/йил



  1. Питтинг нуктали коррозия П1≠П2≠Пз


3) Фреттинг: селектив коррозия котишма структураси ёки компонентларидан бирининг эриши.
4) Кристаллитлар оралигидаги коррозия - КОК - котишма заррачалари доирасидаги муйаян жойнинг емирилиши.
5) Коррозион дарзнинг чузувчи кучланишлар таъсирида коррозия ёриклари билан колланиши; коррозион чарчаш, узгарувчан белгили юкланишнинг коррозион тухтови.
Коррозиянинг 2 тури:
1. Кимёвий коррозия.
2. Электрокимёвий коррозия мавжуд.
1. Кимёвий коррозия - металл устки кисмининг атроф мухит билан бевосита кимёвий реакцияси оркали содир булади, реакцияга киришган жойларда коррозия яккол куринади.
2. Электрокимёвий коррозия - сув эритмалар ёки буг мухитида 2 хил жараённинг бир вактда утиши билан: анодли ва катодли электр зарядларнинг окиб утиши - металларда электронларининг, эритмадаги ионларнинг бир жойдан иккинчи жойга окиб утиши билан содир булади.
Коррозия тезлиги окиб утувчи зарядларнинг сонига, шунингдек, эритилган металл микдорига хам пропорционалдир.
(1)
бу ерда m - металл огирлиги, г; F - электрокимёвий эквивалент, г.Кл; I -ток, А; т - вакт, секунд.
I.Анодли жараён - металл эриши



II. Катодли жараён - электронларнинг богланиши
D +е→ D·e (З)
бу ерда D - ионлар, атомлар, мухит молекулалари.

МАВЗУ N2



Download 0,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   22




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish