Справочник иккинчи туэатилган ва тўлдирилган нашри


Буён Қулихон мақбараси ( X IV аср)



Download 2,06 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/30
Sana14.07.2022
Hajmi2,06 Mb.
#800016
TuriСправочник
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   30
Bog'liq
Buxoro (qisqacha spravochnik)

Буён Қулихон мақбараси ( X IV аср)
Б у мақбара юҳорида тасвир қилинган ёд- 
горлик билан ёнма-ён турибди. Мақбара 1358 
йилда Самарқандда ўлдирилган мўғул хони 
чингизилардан Буён Қулихон қабри устига 
қурилган.
Мақбара катта ва кичик хонага бўлинган. 
Кичик хонада сирланган гулдор сағана бўл- 
ган, катта хона пастак гумбаз билан қоплан- 
ган. Мақбаранинг тўрт томонида нақшинкор 
устунлар бор. Девор ичидан қоронғи ва тор 
йўлак ўтади. Мақбаранинг ички ва ташқи то- 
мони рангба-ранг еир билан безатилган. Бу 
ерда зангор, кўк, бинафша ранг ва оқ буёқлар 
ишлатилган. Сирлар жуда ҳам тоза ва нозик
43
www.ziyouz.com kutubxonasi


тусда. Мақбара геометрик фигуралар, ўсим- 
лик новдалари, нақшинкор сўзлар ва бошқа- 
лардан иборат.
Уша замонда пештоқ ҳам қурилган, аммо у 
бинодан алоҳида бўлган. Мақбара пештоқи 
ҳам кошин билан яхши безатилган. Уларнинг 
рангба-ранг безакларига қойил қолиб, узоқ 
вақт тикилиб туриш мумкин. Бу ёдгорликда- 
ги сирлар ва сопол устидаги ўймакорлик ўзи- 
нинг тозалиги ва нафислиги жиҳатидан Са- 
марқанддаги Шоҳи Зинда 'мақбарасидаги сир 
ва ўймакорликдан афзал деган фикрлар бор 
(В. А. Шишкин).
1926 йилда мақбара тамомила тикланди. 
Яқинда мақбара баланд супа устига қурил- 
ганлиги аниқланди.
Улуғбек мадрасаси (1417 йил)
Б у бино Темурнинг набираси мунажжим 
Улуғбек қурдирган уч мадрасанинг энг қади- 
мисидир.
Б у бино тўғри бурчак шаклида бўлиб, ҳов- 
лисн бор, безатилган баланд пештоқли олд 
эшик қурилган. Эшик кўндаланг йўлак (миён- 
хона) билан икки қисмга бўлинади. йўлак- 
нинг бир томонида дарсхона, иккинчи томони- 
да масжид бор. Эшик тепасидаги иккинчи 
қаватда кутубхона бўлган.
Мадрасанинг олд томони йўлак шаклида 
икки қанат кетма-кет қурилган пештоқлардан 
иборат. Икки томонида икки минора (гулдас- 
та) бор.
Мадрасани исфиғонли уста Исмоил Тоҳир 
ўғли қурган. 1585 йилда бу бино тикланди. Ке-
44
www.ziyouz.com kutubxonasi


йинги йилларда Тез-тез реставрация қилиниб 
турилган. Унинг безакларида кўпгина замон- 
ларнинг таъсирини пайқаб олиш мумкин. Миён- 
хона шипидаги чилчироғ осиладиган жойда ва 
ҳовлининг шимол томондаги 
пештоқларида 
энг қадимий безак нусхалари бор. Бинонинг 
шарқий ва ғарбий томонларида бирмунча ке- 
йинги замонларнинг нақшлари ва 
бинонинг 
олди томонида энг кейинги нақш нусхалари- 
ни учратиш мумкин. Шимол томондаги айвон 
усгунларида зарҳал кўриниб турибди. Б у ус- 
тунлар Масжиди Калон устунларига (ғарбий 
пештоғида) ўхшайди. Тсмурилар анъанаси X V
асрнинг бу иккала ёдгорлигига ҳам хосдир. 
Нақшнинг таркибий қисмида юлдузсимон эле- 
ментлар кўпчиликни ташкил этади. Буни эса 
мунажжим бўлган Улуғбекнинг дунёқарашига 
боғлаш мумкин. Эшик табақаларига: «Билим 
олиш ҳар бир мусулмон ва муслиманинг бур- 
чидир» деган сўзлари ўйиб ёзилган.
Мадраса ўз чиройи ва нақшларининг жуда 
гўзаллиги билан кишиларни ҳайратда қолди- 
ради. Бу бина — Урта Осиё меъморлиги рав- 
нақининг кўрсатадиган ёдгорлик бўлиб, Урта 
Осиёда шунга ўхшатиб бошқа 
мадрасалар 
қурила бошлади.

Download 2,06 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   30




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish