Sputnik aloqasi фани бўйича



Download 170,56 Kb.
bet1/3
Sana28.05.2022
Hajmi170,56 Kb.
#614399
  1   2   3
Bog'liq
mobil must ish 1


ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ТОШКЕНТ АХБОРОТ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ ВА КОМУНИКАТСИЯЛАРИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ ВАЗИРЛИГИ

МУҲАММАД АЛ-ХОРАЗМИЙ НОМИДАГИ ТОШКЕНТ АХБОРОТ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ УНИВЕРСИТЕТИ

Sputnik aloqasi фани бўйича


Мустақил иш 1

Мавзу: Радиоканал бўйича сигналларнинг кўп нурли тарқалишида сўниш самараси..

Бажарди: 833-18 гуруҳ талабаси Dilshodbek Abdullayev
Текширди: Madaminov Xaydar.

Тошкент 2022
Радиоканал бўйича сигналларнинг кўп нурли тарқалишида сўниш самараси.


Режа:

I. Кириш қисим.


II. Асосий қисим.

  1. Умумий тасниф ва синфлари.

  2. Сигналларнинг статистик таснифлари.

  3. Сигналларнинг асосий таспифлари.

III. Хулоса.
IV. Фойдаланилган адабиётлар.

Радиоканал бўйича сигналларнинг кўп нурли тарқалишида сўниш самараси.
Кириш.

Радиотехник тизимлар сигналларни радиотўлқинлари ёрдамида ажратиб олиш ва барбод қилиш синфига ман- субдир.


Радиотехник тизимлар қуйидаги хусусиятларга эга — антеннали радиотўлқин манбаига эга бўлган радиоканал- нинг мавжудлиги (битта ёки бир нечта), радиотўлқин тар- қалаётган муқитлар ва қабул қилгич, радиотўлқинларга қайта ишлов бериб, улардан сигнал ажратиб олиш. У ёки бу сигнапларни радиотўлқин ёрдамида узатувчи радиотўл- қинларга радиосигналлар дейилади. Демак, радиотизимлар- нингхарактерли хусусиятларидан бири — сигналларни уза- тиб беришда радиосигнаплардан фойдапанишдир. Сигнал- ларнинг тайикланиши радиотизимларнинг белгиларидан бири қисобланади. Радиотизимлар ушбу белгилари бўйича: узатиш, ажратиб олиш, бузиш (халақитни ташкил этиш) ва радиобошқариш тизимларига бўлинади. Ушбу гуруқлар ўз навбатида, тизимларнинг функционал вазифалари би- лан ажралиб туради. Масалан, сигналларни узатиш тизи- мида радиоалоқа (бир каналли, кўп каналли, радиорелели ёки Ер сунъий йўлдоши орқали), телеметрияли, буйруқ узатиш, радиоэшиттириш ва телевидениелардир.
Сигналларни ажратиб олиш тизимига радиолокацион ва радионавигацион тизимлар, радиоастрономия, Ер сат- қининг ёки бошқа планеталарни радиокузатиш, душман томонидаги радиотехник радиокузатишлар киради.
Сигнални бузиш (халақитни ташкил этиш) тизимла- ри ёрдамида душман томонидаги радиотизимларда сиг- налларни аниқлаб бўлмайди.
Турли объектларни радиосигналлар ёрдамида бошқа- ришда радиобошқариш тизимларидан фойдаланилади.
Қўлланилиши жиҳатдан сигналлар узлуксиз импульс- ли ёки рақамли радиотиэимларга бўлинади. Уэлуксиз ти- зимларда сигналлар амплитуда, частота, фаза каби ўлчам- лар ўзгариши кўринишида бўлади. Импульсли тизимларда сигнал радиоимпульслар кетма-кетлиги (амплитуда, фаза, частота импульс кенглиги) кўринишида ҳамда импульс- лар кетма-кетлигидаги сон улар орасидаги фарқ кўрини- шида бўлади.
Рақамли тизимларда узатилаётган сигнал аввал вақт ва сатҳ бўйича квантланади (жамланади). Ҳар бир сатҳга импульсларнинг код гуруҳи мос келадиган элтувчи сиг- нал модуляцияланади. Рақамли тизимлар ЭҲМ билан осон- гина мослашган ҳолда сигналларни хотирага олади, иш- лов беради ва визуал кузатиш имконияти пайдо бўлади.
Радиотиэимларни яратишда амалда деярли радио- тўлқинларнинг ҳамма спектрлари, мириаметрдан (А. қ 10 - 100 км) миллиметр (А. қ I - Юмм) гача қўлланилади. Демак, электромагнит тебранишларнинг деярли ҳамма спек- три қўлланилади. Радиотехник тизимларни ўрганишда радиотехниканинг статик услубларидан фойдаланиб, би- ринчи навбатда, сигналларни узатишнинг услубларини, ўқув материалларини қизиқарли, нисбатан соддароқ ва равон тилда баен этишга ҳаракат қиламиэ.


Download 170,56 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish