Статистик курсаткичлар


Нисбий микдорлар орасидаги бо\ланишлар



Download 113,5 Kb.
bet4/6
Sana22.02.2022
Hajmi113,5 Kb.
#107046
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
Статистик курсаткичлар

Нисбий микдорлар орасидаги бо\ланишлар.

Табиат ва турмушимиздаги щодисалар, объектив вокеаликлар узаро алокадорликка, узаро бо\ликликка эга. Щодисалар орасидаги узаро бо\ланишлар нисбий курсаткич турлари уртасида щам намоён булади. Маърузада улар батафсил баён этилади.




6. Бозор иктисодиёти жараёнларини тащлил килиш халкаро стандарт курсаткичлари
Халкаро статистик ташкилотлар, масалан, Халкаро Валюта Фонди ва Жащон банки булимлари томонидан ишлаб чикилган иктисодий ривожланаётган ва бозор иктисодиётига утаётган мамлакатларда иктисодий юксалишни таъминлашга кумаклашиш лойищалари ва докладларида щар хил мутлак ва нисбий курсаткичлар кулланилади ва шу билан бирга уларнинг мощияти, функцияси ва щисоблаш услубиятига оид умумий тартиб-коидалар баён этилади. Улар халкаро стандарт статистик иктисодий курсаткичлар тизимининг асосини ташкил этади.
Барча нисбий курсаткичлар, яъни бир микдорни иккинчисга булишдан олинган натижалар, уларнинг турлари ва мазмунидан катъий назар, коэффициентлар деб юритилади. Коэффициентларни куллаш ва талкин этиш халкаро стандарт талаблари сифатида куйидагилар тавсия этилади:
-коэффициентлар булинувчи ва булувчи микдорларга бо\лик булгани учун уларнинг хусусиятлари ва мазмунини щисобга олиб талкин этилиши зарур;
-алощида олинган коэффициент щакикий манзарани тулик тасвирлашга кодир эмас, чунки иктисодий жараёнлар мураккаб характерга эга. Шу сабабли иктисодий тащлилда коэффициентлар тизими кулланилиши керак;
-иктисодий коэффициентлар таккослама булиши учун уларнинг асослари яъни солиштирилаётган микдорлар таккослама фаолият турларига тегишли булиши зарур.
Мощияти, функцияси ва щисоблаш услуби жищатидан коэффициентлар уч тоифага ажралади:
-уртача мойиллик коэффициентлари;
-чегаравий мойиллик курсаткичлари;
-эластиклик курсаткичлари.


Уртача мойиллик курсаткичлари

Бу курсаткичлар иктисодий субъектларнинг у ёки бу иктисодий фаолият ёки щодисаларни амалга ошириш учун канчалик мойил эканлигини таърифлайди. Улар одатда айрим щодиса ёки фаолият тури натижасини барча щодисалар ёки фаолият турларининг умумий якуни билан солиштиришдан щосил булади ва, демак, ундаги щиссани аниклайди. Масалан, мамлакат ялпи ички мащсулотида саноат ёки кишлок хужалигининг щиссаси бунга мисол була олади. Бу курсаткични щисоблаётганда миллий иктисодиёт ёки тармокнинг хусусиятларини эътиборга олиш керак. Агарда унда якка щокимлик сингари салбий иктисодий вокеа урин олса, у уртача мойиллик коэффициенти шаклланишига щам кучли таъсир этади. Масалан, Саудия Арабистони иктисодиётида нефт казиб олиш катта урин эгаллайди ва унинг щажми йилсайин тебраниб туради. Шунинг учун халкаро стандарт мазкур мамлакат ялпи ички мащсулотида саноат мащсулотининг щиссасини аниклаётганда нефт казиб олишни (саноат кушилган кийматида щам, ялпи ички мащсулот умумий кийматида щам) щисобга олмасликни тавсия этади. Узбекистон саноати ва миллий иктисодиётида пахта тозалаш саноати худди шунга ухшаш мавкеъга эга. Республика кишлок хужалигида пахта якка щокимлигини бартараф килиш максадида унинг экин майдони кейинги йилларда анча кискартирилди. Натижада пахта тозалаш саноати ривожланиши сусайди, бу эса ялпи ички мащсулот таркибий тузилишига бесуз таъсир килади. Шу сабабли Узбекистон иктисодиётини саноат фаолиятига ёки кишлок хужалигига уртача мойиллик коэффициентларини пахта тозалаш саноатини щисобга олмасдан аниклаш халкаро стандартларга мувофик булади.


Уртача мойиллик коэффициентлари реал иктисодиёт натижаларини, талаб ва таклиф тузилишини, макро даражада молиявий фаолият ва банклар фаолияти натижаларини, давлат бюджети даромадлари ва щаражатларини, пул муомалаларини тащлил килишда кенг кулланади. Улар ёрдамида ялпи ички мащсулот тармокий тузилиши, пировард истеъмол турлари жищатидан талаб тузилиши, хужалик юритувчи субъектлар ва ащоли соликлар тулашга мойиллиги, давлат бюджетининг турли харажатларга ва такчилликка мойиллиги, тижорат банклари ва корхоналарнинг карзларни тулови ва ликвидликка мойиллиги ва бошка масалалар тадкик этилади.
Бу тоифадаги курсаткичлар сифатида энг мущимлари сифатида куйидаги коэффициентларни курсатиш мумкин:
1. Истемолга уртача мойиллик коэффициенти ялпи ички мащсулотда пировард истеъмол щиссасини аниклайди.
2. Жам\арма уртача мойиллик коэффициенти, ялпи ички мащсулотда капитал (сармоя) жам\ариш щиссасини курсатади. Экспрот ва импорт баланслашган щолатда бу курсаткич истеъмолга уртача мойиллик даражасини биргача (100 фоизгача) тулдирмаси щисобланади.
3. Хужалик юритувчи субъектлар ва ащолининг соликлар тулашга уртача мойиллик коэффициенти, ялпи ички мащсулотга нисбатан солик туловлари (ёки бюджет даромадлари) неча фоизни ташкил этишини курсатади.
4. Давлат бюджетининг харажатларга уртача мойиллик коэффициенти, бюджет харажатлари ялпи ички мащсулотга нисбатан канча фоиз ташкил эитишини белгилайди.
5. Давлат бюджетининг такчилликка уртача мойиллик коэффициенти, бюджет такчилликка канчалик мойиллигини таърифлайди. Бюджет умумий харажатлари билан даромадлари орасидаги фаркни ялпи ички мащсулотга булишдан бу курсаткич щосил булади.
6. Мамлакат молия-кредит тизимининг ишчанликка уртача мойиллик коэффициенти, йил охирига булган М2-пул агрегатининг ялпи ички мащсулотга нисбатидан щосил булади.2 М2 пул агрегати иктисодий муомаладаги накд пуллар, нодавлат сектори томонидан банк тизимига куйилган йуклаб олинувчи депозитлар ва муддатли щамда жам\арма депозитларни уз ичига олади. Ликвидликка мойиллик коэффициент тез суратлар билан ортса, ликвидлик щаддан ташкари куп барпо этилиши натижасида иктисодиётга инфляцион босим кучайишидан дарак беради.
7. Экспортлаштиришга уртача мойиллик коэффициенти, иктисодиётнинг товар ва хизматларни бошка мамлакатларга сотишга мойиллик даражасини курсатади ва экспорт щажмини ялпи ички мащсулот билан солиштиришдан щосил булади.
8. Импортлаштиришга уртача мойиллик коэффициенти, иктисодиётнинг товар ва хизматларни чет элдан келтиришга мойиллик даражасини аниклайди, импорт щажмини ялпи ички мащсулот билан таккослаш натижасидир.
Импортлаштиришга мойиллик коэффициенти экспортлаштиришга мойиллик коэффициенти билан таккослама булиши учун, уларни щисоблашда экспорт ва импорт щажми бир хил бащоларда, масалан ФОБда ифодаланиши керак.

Download 113,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish