Sun'iy neyron tarmoqlar (snt) ning tasnifi va ishlash tamoyillari


Тегишлилик функциясининг ўзига хос қиймати даража ёки тегишлилик коэффициенти деб аталади



Download 2,21 Mb.
bet3/5
Sana27.05.2022
Hajmi2,21 Mb.
#611083
1   2   3   4   5
Bog'liq
a9y754hHo5Xq44qe3YneTnocuzXs6pr5pzGjaOcA

Тегишлилик функциясининг ўзига хос қиймати даража ёки тегишлилик коэффициенти деб аталади.

Бу даража аниқ функционал боғлиқлик шаклида ёки

чекли қийматлар кетма-кетлигини кўрсатиш орқали дискрет шаклда аниқланиши мумкин.

Ноаниқ тўпламни киритиш мисоли

Х ўзгарувчининг дискрет қийматлари кетма-кетлиги учун

х1=7, х2=8, х3=9, х4=10, х5=11, х6=12, х7=13,

10 га яқин сонларга тегишлилик даражасини белгилаш мумкин



Қисман-чизиқли тегишлилик функциялари
Бундай тегишлилик функциялари тўғри чизиқлар сегментларидан иборат бўлиб, узлуксиз ёки қисман-чизиқли шаклни ҳосил қилади. Энг машҳурлари учбурчак ва трапезоидал тегишлилик функциялари ҳисобланади
а) учбурчак ва б) трапезоидал тегишлилик функциялари
а) қисмида келтирилган тегишлилик функцияси учун ушбу параметрларнинг қийматлари тегишли тарзда 2,4 ва 7 ларга тенг. Бу ерда яна а ва с лар учбурчакнинг асосини характерлашади, b эса юқори нуқтасини.
б) қисмида келтирилган тегишлилик функцияси учун ушбу параметрларнинг қийматлари тегишли тарзда 1,3,5 ва 8 ларга тенг. Бу ерда яна d ва a лар трапециянинг қуйи асосини характерлашади, c ва d эса юқори асосини.

Сигмоидал тегишлилик функцияси

  • Сигмоидал тегишлилик функцияси сплайн-функциялар оиласига мансуб энг машҳур функция ҳисобланади ва қуйидагича киритилади:
  • бу ерда a, b – функция параметри
  • Агар a > 0 бўлса функция S-кўринишдаги сплайн-функция ва a < 0 – Z-кўринишдаги ҳисобланади

S-кўринишдаги ва a < 0 – Z-кўринишдаги сигмоидал тегишлилик функцияси

Норавшан тўпламлар устида операциялар

Норавшан тўпламлар устида операциялар

A ва B норавшан тўпламлар кесишса учинчи C=A B норавшан тўплам ҳосил бўлади, унинг тегишлилик функцияси қуйидагича аниқланади:


Download 2,21 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish