Suyuqlik mehanikasining elementlari uzulmaslik tenglamasi Bernuli tenglamasi Laminar va turbulent oqim



Download 0,64 Mb.
Sana20.04.2022
Hajmi0,64 Mb.
#565147
Bog'liq
4-маруза такдимоти

  • Суюқликлар механикаси.
  • Ёпишқоқ суюқлик гидродинамикаси. Тебранишлар ва тулкинлар.

R e j a :

  • R e j a :
  • 1. Uzulmaslik tenglamasi
  • 2.Bernulli tenglamasi 3. Laminar va turbulent oqim
  • 4. Тебранма ҳаракат, Маятниклар
  • 5. Тўлқин жараёнлари
  • 6. Кўндаланг ва бўйлама тўлқинлар

Suyuqlik va gazlar o`zlarining hususiyatlari bo`yicha qattiq jismlardan tubdan farq qiladi. Suyuqlikning egallagan xajmi o`zgarmas kattalikdan iborat bo`lib, suyuqlik o`ziga hos tayinli shaklga ega emas, u o`zi turgan idish shaklini oladi

  • Suyuqlik va gazlar o`zlarining hususiyatlari bo`yicha qattiq jismlardan tubdan farq qiladi. Suyuqlikning egallagan xajmi o`zgarmas kattalikdan iborat bo`lib, suyuqlik o`ziga hos tayinli shaklga ega emas, u o`zi turgan idish shaklini oladi

ОQIM ChIZIQLARI

  • 1
  • 2

Oqim nayi

  • J
  • J

Oqim nayi Suyuqlikning Ikki oqim chiziqlari bilan chegaralangan qismiga oqim nayi deyiladi. Agar vaqt otishi bilan oqim chiziqlarning joylanishi yoki shakli va uning har bir nuqtasidagi tezligi ozgarmasa bunday suyuqlik stasionar suyuqlik deyiladi

  • Uzilmaslik tenglamasi
  • V=Sℓ =S t
  • Bu tenglama BERNULLI tenglamasidir.
  • Bernulli tenglamasidagi: - gidrodinamik bosim
  • - gidrostatik bosim
  • p - statik bosim

Ламинар оким( Laminar oqim) Suyuqlikning oqim chiziqlari qatlam-qatlam bolib bir biriga aralashmasa, bunday oqim laminar oqim deyiladi.

  • 
  • -tezlik gradienti
  • 
  • 
  • 
  • x

Suyuqlikni qovushoqligi

Ichki ishqalanish kuchlari

  • d
  • V
  • Z
  • 1
  • 2
  • V0
  • Aгaр системa ўз мувoзaнaт ҳoлaтидaн четлaниб янa шу ҳoлaтигa қaйтиб келсa, вa ҳaрaкaт ҳaр дoим қaйтaлaниб турaверсa, бундaй ҳaрaкaтгa тебрaнмa ҳaрaкaт дейилaди.
  • Маълум вақт оралиғида такрорланадиган жараён ёки ҳаракатга тебранма ҳаракат дейилади.
  • Тебранма ҳаракат вақтида энергия доимий равишда бир турдан бошқа турга айланади.
  • Система мувозанат вазиятидан чиқарилгандан кейин, унга ташқи кучлар таъсир қилмаса, бундай тебраниш эркин тебранишлар дейилади.
  • Система мувозанат вазиятидан чиқарилагандан кейин, унга доимий ўзгариб турувчи ташқи кучлар таъсир қилса, бундай тебранишлар мажбурий тебранишлар дейилади.
  • Тебранишга қаршилик қилувчи ташқи кучлар таъсирида содир бўладиган тебранишлар сўнувчи тебранишлар дейилади.
  • Таъсир қилиш вақтини ўзи белгилайдиган ташқи мажбурловчи кучлар таъсиридаги тебранишларга автотебранишлар дейилади.
  • Агар системанинг тебраниш даври унинг параметрларидан бирининг ўзгаришига боғлиқ бўлса (масса, ипнинг узунлиги), бундай тебранишларга параметрли тебранишлар дейилади.
  • Гармоник тебранишлар
  • Гармоник тебранишлар деб, синус ёки косинус қонуни бўйича ўзгарадиган катталикка айтилади.
  • Гармоник тебранма ҳаракат тенгламаси:
  • - Тебраниш амплитудаси
  • - Циклик частота
  • - вақтдаги бошланғич фаза
  • Мувозанат вазиятидан энг катта силжишга тебранишлар амплитудаси дейилади.
  • Берилган вақт моментидаги тебранишларнинг катталигига тебранишлар фазаси дейилади.
  • Бир марта тўла тебраниш учун кетган вақтга тебраниш даври дейилади.
  • Бирлик вақт ичидаги тебранишлар сонига тебраниш частотаси дейилади.
  • Гармоник тебранма ҳаракат тенгламасининг дифференциал кўриниши
  • - Гармоник тебранма ҳаракат тенгламасининг дифференциал кўриниши
  • (1)
  • (2)
  • 1 - расм.
  • Маятниклар
  • Оғирлик маркази осилиш нуқтасидан пастда жойлашган ҳар қандай жисмга маятник дейилади.
  • 4 - расм. Маятниклар.
  • Пружинали маятник
  • Катта бўлмаган чўзилишларда Гук қонуни кучда сақланади, яъни куч пружинанинг чўзилишига пропорционал: Бу вазиятда жисмнинг ҳаракат тенгламаси
  • (1)
  • Пружинага осилган юкнинг частотаси ва тебраниш даври қуйидагича аниқланади:
  • (2)
  • (3)
  • Пружинали маятникнинг тебраниш даври:
  • 5 - расм. Пружинали маятник.
  • Потенциал энергия
  • h – Оғирлик маркази С нинг энг пастки вазиятдан баландлиги;
  • а – осилиш нуқтаси ва масса маркази орасидаги масофа.
  • Унда
  • Тебранма ҳаракат қилаётган физик маятникнинг тебраниш частотаси ва тебраниш даври:
  • 6 - расм. Физик маятник.
  • Физик маятник

Glencoe Science Physics. “principles and problems” 2012

  • ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР
  • Glencoe Science Physics. “principles and problems” 2012
  • Halliday Resnick “Fundamentals of Physics” 2012
  • Абдурахманов К.П., Физика курси , 1-3 том.
  • Абдурахмонов Q.P. Abduraxmanov, V.S. Xamidov, N.A. Axmedova. Fizika, 2017 y.

Download 0,64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish