Тасвирларга ишлов беришнинг математик асослари Муҳаммад ал-Хоразмий номидаги тату тасвирларга ишлов беришнинг математик асослари


Рангли тасвирларни сегментларга ажратишдан фойдаланиб ҳал қилиниладиган амалий масалалар



Download 3,27 Mb.
bet2/2
Sana28.04.2022
Hajmi3,27 Mb.
#586077
1   2
Bog'liq
Сегментации цветных изображений узб

Рангли тасвирларни сегментларга ажратишдан фойдаланиб ҳал қилиниладиган амалий масалалар


3) шахсни тиббий кўрикдан ўтказишда қондаги айрим турдаги ҳужайралар контсентрациясини, ўсмалар ва бошқаларни таҳлил қилиш:

Рангли тасвирларни сегментларга ажратишдан фойдаланиб ҳал қилиниладиган амалий масалалар


4) видео оқимини таҳлил қилишда белгиланган (берилган) ҳудудларни (соҳаларни) ажратиш.
Рангли тасвирларни сегментларга ажратишнинг бўсағавий (чегаравий сон) усуллари
rm,n, gm,n, bm,n – сегментларга ажратилган тасвирнинг (m, n) -чи пикселининг қийматлари;
Rm,n, Gm,n, Bm,n – сегментларга ажратилиши талаб қилинган тасвирнинг (m, n) -чи пикселининг қийматлари;
R, G, B – ранг даражаларининг қийматлари;
P – бўсағавий қиймат (чегаравий сон) .
Тўғри айирмалар усули
Тўлдирилмаган ички соҳалар
Шовқин бўлакларининг мавжудлиги
R=138
G=44
B=42
P=25
R=80
G=90
B=105
P=25
Тўғри айирмалар усулини тадбиқ қилишга доир мисоллар
Евклид масофасини ғисоблашга асосланган айирмалар усули
Тўғри айирмалар усули
Бўсағавий (чегаравий сон) усулларидан фойдаланиб олинган натижалар
Сегментларга ажратиш натижаларини визуал баҳолаш
“Post-processing”дан фойдаланилган
Мукаммал (идеал) сегментланган
Сегментация цветных изображений средствами кластерного анализа
Сегментларга ажратиш - бу бир хил соҳаларга мос келадиган кластерларни қидиришдан иборат.
Муаммолар:
  • кластерлар сонини (k қийматини) автоматик танлаш

  • (тасвирлар учун k≈6);
  • белгилар (хусусиятлар) тўпламини танлаш.

Сегментларга ажратишда энг кўп ишлатиладиган белгилар (хусусиятлар)
Rij, Gij,Bij – мос равишда, i, j (1 ≤ i ≤ m, 1 ≤ j ≤ n) координаталари билан пикселнинг қизил, яшил ва кўк рангларини ёрқинлик қийматлари;
DRij = max∆Rij/min∆Rij – қаралаётган i, j пикселни ва унинг атрофидаги [3х3] қўшнилари ўртасидаги ёрқинликни қизил ранг бўйича максимал ва минимал қийматларининг нисбати;
DGij = max∆Gij/min∆Gij – қаралаётган i, j пикселни ва унинг атрофидаги [3х3] қўшнилари ўртасидаги ёрқинликни яшил ранг бўйича максимал ва минимал қийматларининг нисбати;
DBij = max∆Bij/min∆Bij – қаралаётган i, j пикселни ва унинг атрофидаги [3х3] қўшнилари ўртасидаги ёрқинликни кўк ранг бўйича максимал ва минимал қийматларининг нисбати;
GradRij, GradGij, GradBij – учта ранг ўқидан ҳар бири бўйлаб пиксел ёрқинлигининг градиент қийматлари.
Классификацион (кластер) таҳлил ёрдамида сегментларга ажратиш алгоритми
1. Тасвирни тавсифлоачи белгиларни (хусусиятларни) қуриш (m×n образни)
бу ерда Vij=(Rij,Gij,Bij,GradRij,GradGij,GradBij,DRij,DGij,DBij) – пиксел образи.
S= {Vij, i=1,2,…m;j=1,2,…,n},
2. Q кластерлар сонининг максимал қиймати
3. S тўпламдан тасоддифий ҳолда Q образларни (марказларни) танлаш:
Z1,Z2,…Zq,…,ZQ
4. Масофани ҳисоблаш:
Dq ij=|Vij-Zq|
5. Қуйидаги қоида бўйича образни кластерга қушиш:
агар Dq ij=min бўлса, у ҳолда Vij Zq.
6. Олинган кластерлар марказларини ўзгартириш (тўғрилаш):
CZq=
бу ерда Nq – Zq кластерга кирувчи образлар сони,
–q – чи кластерни i –чи образи.
7. Кластерлар марказларининг барқарорлашганлигини назорат қилиш:
агар CZq(L)= CZq(L-1), бўлса, у ҳолда кластерлаш тўхтатилади,
акс ҳолда 4 – чи қадамга утилади,
бу ерда L – итерация номери.
5. Кейинги ишлов бериш:
1) кластерларнинг марказлари орасидаги масофаларни ҳисоблаш;
2) Dm масофаларнинг ўртача қийматини ҳисоблаш;
3) кластерларни бирлаштириш, агар:
|D1-D2|q=1
q=2
q=3
q=4
q=5
q=6
Сегментларга ажратилган тасвир Q=6
Берилган тасвир

Тасвирлар синфи

Диапазони

Q

Портретлар

[3…6]

5

Сунъий йўлдошдан олинган тасвирлар

[3…5]

4

Тиббий тасвирлар

[2…3]

2

Ландшафтга оид тасвирлар

[3…6]

2

Кластерлар сонининг мақбул диапазони ва баъзи бир тасвирлар синфи учун тавсия этилган Q қийматлари
http://neuroface.narod.ru/files/mahfoudh_autoref.pdf
Талеб М.А. Комбинированные алгоритмы сегментации цветных изображений: Автореферат дис. …канд. техн. наук: 05.13.01.

Download 3,27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish