Телекоммуникация тармоқлари фани Маъруза №5


-расм. Token Ring тармоғининг юлдуз-ҳалқали топологияси



Download 0,54 Mb.
bet3/5
Sana08.06.2022
Hajmi0,54 Mb.
#644450
1   2   3   4   5
Bog'liq
5-маъруза ТТ

5.2-расм. Token Ring тармоғининг юлдуз-ҳалқали топологияси

  • 5.2-расм. Token Ring тармоғининг юлдуз-ҳалқали топологияси
  • MAU (Multistation Access Unit) – киришнинг кўп станцияли қурилмаси ёки концентратор

Token-Ring тармоғида кўприклар ва коммутаторлардан фойдаланиш назарда тутилган. Улар катта ҳалқани, ўзаро пакетлар алмашиниш имконига эга бир нечта ҳалқавий сегментларга ажратиш учун қўлланади.

  • Token-Ring тармоғида кўприклар ва коммутаторлардан фойдаланиш назарда тутилган. Улар катта ҳалқани, ўзаро пакетлар алмашиниш имконига эга бир нечта ҳалқавий сегментларга ажратиш учун қўлланади.
  • Бу хар бир сегментдаги юкламани камайтириш ва абонентга бериладиган вақт улушини кўпайтириш имконини беради.
  • Бир нечта ҳалқавий сегментларни битта магистрал ҳалқа ёрдамида (5.3-расм) ёки марказий коммутатор ёрдамида бирлаштириш (5.4-расм) имконини беради.

5.3-расм. Token Ring тармоғи сегментларини кўприклар ёрдамида бирлаштириш

  • 5.3-расм. Token Ring тармоғи сегментларини кўприклар ёрдамида бирлаштириш

5.4-расм. Token Ring тармоғи сегментларини марказий коммутатор ёрдамида бирлаштириш

  • 5.4-расм. Token Ring тармоғи сегментларини марказий коммутатор ёрдамида бирлаштириш

Локал тармоқлар базавий топологиялари

  • Локал тармоқларда учта базавий топологиялар мавжуд:
  • шина, ҳалқа ва юлдуз.
  • Шина (bus) – барча компьютерлар битта алоқа линиясига параллел уланади. Ахборот хар бир компьютердан барча бошқа компьютерларга бир вақтда узатилади.
  • Ҳалқа(ring) – компьютерлар кетма кет ҳалқага бирлаштирилади. Ҳалқада ахборот фақат битта йўналишда узатилади. Хар бир компьютер ҳалқада турган кейинги компьютерга ахборот узатади, ахборотни эса фақат ўзидан олдин турган компьютердан олади
  • Юлдуз(star) – ягона марказий компьютерга периферия компьютерлари алохида алоқа линияси билан уланади. Ахборот периферия компьютеридан марказий компьютерга узатилади, марказий компьютердан эса битта бошқа ёки бир нечта периферия компьютерларига узатилади.

Download 0,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish