Температурани улчаш усуллари ва асбоблари. Режа: Асосий тушунчалар


Температурани улчаш асбобларининг асосий турлари



Download 91,5 Kb.
bet3/4
Sana05.07.2022
Hajmi91,5 Kb.
#741678
1   2   3   4
Bog'liq
temperaturani ulchash usullari va asb

3. Температурани улчаш асбобларининг асосий турлари.

Температурани улчаш асбоби ишлаш принципига караб куйидаги гурухларга булинади:



  1. Кенгайиш термометрлари. Бу термометрлар температура узгариши билан суюклик ёки каттик жисмлар хажмининг ёхуд чизикли улчамларининг узгаришига асосоланган.

  2. Манометр термометрлари. Бу асбоболар моддалар хажми узгармас булганда, температура узгариши билан босимнинг узгаришига асосланган.

  3. Температура таъсирида узгарган термоэлектр юритувчи кучнинг узгаришига асосланган термоэлектр термометрлар.

  4. Утказгич ва ярим утказгичларнинг температураси узгариши сабабли электр каршиликнинг узгаришига асосланган каршилик термометрлари.

  5. Нурланиш термометрлари. Улар орасида энг куп таркалаганлари: а) оптим перометрлар – иссик жисмнинг равшанлигини улчаш асбоби; б) рангли пирометрлар (спектрал нисбат пирометрлари), жисмнинг иссикликдан нурланиш спектридаги энергиянинг таксимланишини улчашга асосланган; в) рацион пирометрлар – иссик жисм нурланишининг кувватининг узгаришига асосланган.

Суюкликли термометрлар –2000С дан +7500С гача оралкидаги температурани улчаш учун ишлатилади. Шиша термометрларнинг ишлатилиш усули содда, аниклиги етарли даражада юкори ва арзон булгани сабабли лаборатория ва саноатда кенг таркалган. Суюкликли термометрларнинг ишлаш принципи термометр ичига солинган термометр суюклигининг хажми температура кутарилиши ёки пасайишида узгаришига асосланган. Шиша термометрларнинг суюклиги сифатида симоб, толуол, эитл спирти, керосин, петролей эфир, пентал ва бошкалар ишлатилади. Уларнинг кулланиш чегаралари 2.2-жадвалда келтирилган.
Дилатометр ва биметалли термометрларнинг ишлаш принципи температура узгаришига асосланган. Температура узгаришига боглик булган каттик жисм чизикли улчамининг узгариши формула оркали куйидагича ифодаланади:
lt = l0 (l + r  t)
бу ерда lt – t температурада каттик жисмнинг узунлиги; l0 – шу жисмнинг 00С даги узунлиги; r - уртача чизикли кенгайиш коэффициенти (00С дан t0С гача булган температуралар оралигида).

Жадвал 3.1 Термо жуфтларда кулланиладиган материаллар.





Номи

Таркиби

ТЭЮК, мВ
( t0 = 0 C да ва t1 = 100 C)

Температуранинг максимал чегараси, C

Хромель

10% Cr + 90 % Ni

+2,95

1000

платинородий

90 % Pt + 10 % Rh

+0,86

1300

Мисс

Cu

+0,76

350

Платина

Pt

0

1300

Алюмель

95 % Ni + 5 % Al

-1,2

1000

Копель

56 % Cu + 44 % Ni

-4

600

константан

60 % Cu + 40 % Ni

-3,4

600



ТЭЮК ларни улчаш усуллари ва воситалари:


1) Бевосита бахолаш усули (милливольтметр ёрдамида);
2) Компенсация усули (потенциометр ёрдамида).

Download 91,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish