Termodinamika” fanidan o`quv- uslubiy majmua



Download 4,79 Mb.
bet143/182
Sana11.04.2022
Hajmi4,79 Mb.
#543693
1   ...   139   140   141   142   143   144   145   146   ...   182
Bog'liq
маъруза-мажмуа

Issiqlik sig’imi

1 gramm Jisim harorati 1 gradus Selsiyga o’zgarishi uchun ajratilishi zarur bo’lgan issiqlik miqdori

The specific heat of a substance is the heat required in calories to raise the temperature of
1 gram by 1 degree Celsius.

Indikator ish

ishchi tsikl bajarilishi natijasida yonilg’i yonganida ajralib chiqqan issiqlikning bir qismi foydali mexanik ishga aylanadi dvigatel tsilindrlarida gazlar (bosimi) bajariladigan ish.

is the scalar product of the applied force and the displacement of the object (in the directionof force)

Indikator quvvat

dvigatyel silindri ichida erishiladigan, indikator diagrammasi bo’yicha hisoblanadigan quvvat.

is an energy transfer induced by temperature difference.

Kriogen

Muhandislik yo’nalishi. O’ta past xaroratlarda jarayonlar amalga oshiriladi.



Abranch of engineering specializing in technical operations atvery low temperatures

Ilovalar


Фаннинг ўқув дастури Олий ва ўрта махсус, касб-хунар таълими йуналишлари буйича ўқув-услубий бирлашмалар фаолиятини мувофиклаштирувчи Кенгашнинг 201_ йил « __» ____________даги «__» - сонлимажлис баёни билан маъқулланган.


Фаннинг ўқув дастури Тошкент Давлат университетида ишлаб чиқилди.
Тузувчилар:
Юнусов Б.Х - “Иссиқлик энергетикаси” кафедраси мудири, т.ф.н.доц


Мухиддинов Д. -“Иссиқлик энергетикаси” кафедраси профессори, т.ф.д.

Юсупалиев Р.М. “Иссиқлик энергетикаси” кафедраси профессори, т.ф.д.

Такризчилар:


Фаннинг ўқув дастури Тошкент Давлат университети Илмий-услубий Кенгашида куриб чиқилган ва тавсия килинган (201 йил даги
- сонли баённома).

КИРИШ


«Термодинамика» фанини ўқитишда иссиклик машиналари, аппаратлари ва курилмалари ёрдамида иссиклик хосил килиш, уни бошка турдаги энергияга айлантириб бериш, таксимлаш ва узатиш усулларини ургатишдан иборат.
“Термодинамика” фани “Математика”, “Физика”, “Чизма геометрия, чизмачилик ва мухандислик графикаси”, “Ноорганик ва органик кимё”, “Амалий механика” фанларига асосланган, уларнинг мантикий давоми булиб, “Иссиклик техникаси” фанини урганишнинг назарий асосларини чукурлаштириб, термодинамика асослари ва иссиклик-куч курилмаларини урганишга ижодий ёндошиш имкониятини беради.
Фаннинг максад ва вазифалари
Фанни ўқитишдан максад - талабаларда соха корхоналарида қўлланиладиган турли ускуна ва жихозлар турлари, тузилиши, ишлатилиш кулами, х.исоблаш асослари ва уларни муайян шароитларга мос холда танлаш усуллари буйича йуналиш профилига мос билим, куникма ва малакапарни шакллантиришдир.
Фаннинг вазифаси — талабаларга иссиклик ускуна ва жихозларни ишлаш назарияси, турлари ва тузилишини хамда маълум корхона шароитлари учун улар дан муносибларини танлаб хисоблашга ургатишдан иборат.
Фанни ўқитишда янги инновацион педагогик технологияларидан, замонавий интерактив таълим бериш усулларидан - акдий хужум, кластер усули, бумеранг ва бошка усуллардан фойдаланилади.
Фан буйича талабаларнинг билим, куникма ва малакаларига куйиладиган талаблар
“Термодинамика” фанини узлаштириш жараёнида бакалавр:

  • техникавий термодинамика;

  • иссиклик узатиш назарияси;

  • конвектив Иссиклик алмашиш;

  • иссикликнинг нурланиши;

  • ёкилги ва ёниш назарияси;

  • козон курилмалари хакида тасаввурга эга булиши;

  • термодинамиканинг биринчи ва иккинчи конунларини;

  • суюкдикнинг ламинар ва турбулент катламларидаги иссикдик бериш жараёнини;

  • иссикдикнинг нурланиш конуниятларини;

  • компрессорнинг термодинамик асосларини билиши ва улардан фойдалана олиши;

  • иссиклик утказувчанликнинг дифференциал тенгламасини қўллаш;

  • иссикдик узатишни тезлаштириш;

  • иссиклик алмашиш аппаратларидан фойдаланиш;

  • буғ-куч курилмаларининг циклларини тадкик килиш куникмаларига эга

булишикерак.
Фаннинг ўқув режадагп бошка фанлар билан узаро богликлиги ва услубий жихатдан узвийлиги
“Термодинамика” ўқувфаниумумкасбийфанихисобланиб, III- семестрдаўқитилади. Дастурни амалга ошириш ўқув режасида режалаштирилган математик ва табиий-илмий (Олий математика, физика, кимё), умумкасбий (чизма геометрия, чизмачилик ва мухандислик графикаси) фанларидан етарли билим ва куникмаларга эга булишлиги талаб этилади.

Фаннинг илм-фан ва ишлаб чикаришдаги урни


Ишлаб чикариш корхоналарида иссиклик техникасига оид курилмалар ва иссиклик машиналарининг урни, иссиклик энергиясидан самарали фойдаланиш учун тугри йул курсатиб беради. Буғ турбиналари, козон курилмаларида кечадиган энергетик жараёнларни самарали ишлашини тахлил килишни ургатади.
Фанни ўқитишда замонавий ахборот ва педагогик технологиялар
Талабаларнинг «Термодинамика» фанини узлаштиришлари учун ўқитишнинг илгор ва замонавий усулларидан фойдаланиш, янги информацион-педагогик технологияларни тадбик килиш мухим ахамиятга эгадир. Фанни узлаштиришда дарслик, ўқув ва услубий қўлланмалар, маъруза матнлари, таркатма материаллар, электрон материаллар, виртуал стендлар хамда ишчи холатдаги машиналарнинг ишлаб чикаришдаги намуналари ва макетларидан фойдаланилади. Маъруза, амалий ва лаборатория дарсларида мос равишдаги илгор педагогик таълим технологияларидан фойдаланилади.
Фандан таълим бериш жараёнида янги педагогик таълим технологиялари асосида яратилган ўқув-услубий адабиётлар, мажмуалар талабалар эътиборига етказилади.
Маъруза, амалий ва лаборатория дарсларида мос равишдаги педагогик ва ахборот технологияларидан фойдаланилади.
АСОСИЙ ҚИСМ

Кириш. Термодинамика асослари. Энергия турлари ва энергия алмашинишнинг куринишлари. Термодинамик системалар ва холатлар. Термодинамик улчон бирликлари. Термодинамик жараёнлар.



Download 4,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   139   140   141   142   143   144   145   146   ...   182




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish