Тиббиёт билим юртлари талабалари учун ук


-булим ТИББИЁТ ХДМШИРАЛАРИ АМАЛИЙ



Download 0,64 Mb.
bet5/24
Sana21.02.2022
Hajmi0,64 Mb.
#61864
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   24
Bog'liq
Хамширалик

1-булим
ТИББИЁТ ХДМШИРАЛАРИ АМАЛИЙ ФАОЛИЯТИНИНГ АСОСЛАРИ
ДАВОЛАШ МУАССАСАЛАРИНИНГ САНИТАРИЯ-ГИГИЕНА РЕЖИМИ, МАК£АДИ ВА АМАЛГА ОШИРИШ ХУСУСИЯТЛАР1
Беморлар даволаш муассасаларида одатдаги уй uiapoi тидан ажралган холда буладилар. Шу туфайли касалхон; даги хар к,андай безовталаниш улар ахволини огирлашт! риб куйиши мумкин. Бунга йул куймаслик учун даволаи мухофаза тартибини жорий этиб, касалхона шароитид] учраши мумкин булган покупай таъсиротларни бартараа
Килиш зарур.
Касалхонада бемор рухиятини эхтиёт к,илишга кар тилган тадбирларга алохида эътибор бериш керак. Шиф< кор ва хамширалар ноурин айтилган бир ofh3 суз бемор! ни ташвишга солиши ва ахволига путур етказишини унуг| масликлари керак. Бемор олдида касаллик тарихин] тасодифан укиб юбориш унга ёмон таъсир этиши му^ кин, бунга йул куймаслик зарур.
Беморлар уйк^уси тинч ва осойишта булиши лозим. и мак^садда секин гаплашишни талаб этиш, йулаклар поли га линолеум крплаш зарур.Ходим юмшок, пойабзал кий иб юриши шарт. Курсилар, каравотлар ва суриладига) барча нарсалар тагига резина к,ок,илган булиши керак.
«Касалхона» хдцини йук.отиш, хоналарни хамиша оза да ва шинам тутиш ва бошк,алар мух.им ах,амиятга эга.
Даволаш-мухрфаза тартиби парх.ез (шифобахш) таом ларни \ам кузда тутади. Бу тартибни тузишда патологи жараённинг хусусиятлари ва унинг кечиш мазмунин \исобга олган хрлда таомнинг физиологик тула кимма1] лигига ва терапевтик узига хослигига амал к.илинади. Б( морлар ва ходимлар учун жорий этилган тартибга цатъй
ю


амал к.илинмаса, тиббиёт муассасалари ишида муваффа-киятга эришиб булмайди.
Хоналар инфекция таркалишининг олдини олиш учун махсус воситалар ёрдамида кунига 3—4 марта хул латта билан тозалаб турилади. Хавони ифлосланишдан саклаш максалида полга бирор нарса тушаб куйиш ва унга орга­низм учун зарарсиз ва хидсиз, чангни илаштириб олади-ган махсус таркибли моддаларни шимдириш керак. Ат-роф мухитда микроблар тарк,алишини камайтириш учун БУВ туридаги бактерицид лампалардан фойдаланилади.
Унитазлар, писсуарлар, к,ул ювгичларни хар куни ис-сик. сув билан совунлаб ювиб туриш зарур. Ванналар хам >^ар бир бемор фойдалангандан сунг ювилади ва зарарсиз-гсантирилади.
Хоналарни хафтада бир марта яхшилаб тозаланади. Бе-морларни эса хар хафтада ювинтириб, ички кийимлари злмаштирилади. Касалхоналарнинг санитария-гигиена полати Соглик,ни саклаш вазирлигининг 288-буйругига асосан амалга оширилади (иловага каралсин).
Касалхона ходимларининг шахсий гигиена к.оидаларига риоя к.илиши хам эпидемиологик ахамиятга эга. Тиббиёт ходимининг кир-чир юриши беморга нохуш таъсир этади. анитаркаларнинг беморларни ов^атлантириши кдтъий ман этил ад и.
Тугрук., болалар, инфекцион касалликлар булимлари Хамда овк,ат пишириш булимининг хизматчилари ишга келганларидан кейин, албатта душга тушишлари шарт. Зарарсизлантириш хоналари, сил ва юкумли касалликлар булимлари, прозектор хонасининг хизматчилари иш та-мом булгандан кейин душ к,абул к.илишлари керак.
Барча ходимлар ишга киришдан олдин тиббиёт кури-гидан утказилади. Бундан ташк.ари, бевосита беморларга к,арайдиган кичик ходим ва овкдт пишириш булимининг хизматчилари хар ойда тиббиёт куригидан утиб, йилига 2 марта бактерия ташувчиликка текширилади.

Download 0,64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   24




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish