Тилнинг базавий тушунчалари. Арифметик ифода ва амаллар. Ифодалар


Нисбат амаллари. Нисбат амаллари қийматлари 1 га тенг агар нисбат бажарилса ва аксинча 0 га тенгдир. Нисбат амаллари арифметик типдаги операндларга ёки кўрсаткичларга қўлланилади



Download 333,5 Kb.
bet4/8
Sana12.06.2022
Hajmi333,5 Kb.
#660013
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
2-maruza

Нисбат амаллари. Нисбат амаллари қийматлари 1 га тенг агар нисбат бажарилса ва аксинча 0 га тенгдир. Нисбат амаллари арифметик типдаги операндларга ёки кўрсаткичларга қўлланилади.

  • Нисбат амаллари. Нисбат амаллари қийматлари 1 га тенг агар нисбат бажарилса ва аксинча 0 га тенгдир. Нисбат амаллари арифметик типдаги операндларга ёки кўрсаткичларга қўлланилади.
  • Мисоллар:
  • 1! = 0 қиймати 1 га тенг;
  • 1 == 0 қиймати 0 га тенг;
  • 3> = 3 қиймати 1 га тенг;
  • 3>3 қиймати 0 га тенг;
  • 2< = 2 қиймати 1 га тенг;
  • 2<2 қиймати 0 га тенг;
  • Катта >, кичик <, катта ёки тенг > = , кичик ёки тенг < = амалларининг устиворлиги бир хилдир.
  • Тенг = = ва тенг эмас ! = амалларининг устиворлиги ўзаро тенг ва қолган амаллардан пастдир.

Мантиқий амаллар. C тилида мантиқий тип йўқ. Шунинг учун мантиқий амаллар бутун сонларга қўлланади. Бу амалларнинг натижалари қуйидагича аниқланади:

  • Мантиқий амаллар. C тилида мантиқий тип йўқ. Шунинг учун мантиқий амаллар бутун сонларга қўлланади. Бу амалларнинг натижалари қуйидагича аниқланади:
  • x||y амали 1 га тенг агар x>0 ёки y>0 бўлса, аксинча 0 га тенг
  • x&&y амали 1 га тенг агар x>0 ва y>0 бўлса, аксинча 0 га тенг
  • !x амали 1 га тенг агар x>0 бўлса, аксинча 0 га тенг
  • Бу мисолларда амаллар устиворлиги ошиб бориш тартибида берилгандир.
  • Инкор ! амали унар қолганлари бинар амаллардир.

Қиймат бериш амали. Қиймат бериш амали = бинар амал бўлиб чап операнди одатда ўзгарувчи ўнг операнди эса ифодага тенг бўлади. Мисол учун

  • Қиймат бериш амали. Қиймат бериш амали = бинар амал бўлиб чап операнди одатда ўзгарувчи ўнг операнди эса ифодага тенг бўлади. Мисол учун
  • z = 4.7+3.34
  • Бу қиймати 8.04 га тенг ифодадир. Бу қиймат Z ўзгарувчига ҳам берилади.
  • Бу ифода охирига нуқта вергуль (;) белгиси қўйилганда операторга айланади.
  • z = 4.7+3.34
  • Битта ифодада бир неча қиймат бериш амаллари қўлланилиши мумкин. Мисол учун:
  • c = y = f = 4.2+2.8;

Download 333,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish