Тизим: асосий тушунча ва таърифлар



Download 215,5 Kb.
bet2/5
Sana12.06.2022
Hajmi215,5 Kb.
#657876
1   2   3   4   5
Bog'liq
1-MARUZA. LAT asosiy tushuncha va tariflar

Тизим белгилари

  • Тизим белгилари қуйидагилардан иборат: уни ташкил этувчи элементлар тўпламидан иборат бўлиб, барча элементлар учун асосий мақсад бирлиги, улар орасидаги боғланишлар мавжудлиги, элементларнинг яхлитлиги ва ҳамжиҳатлиги, иерархик тузилма мавжудлиги, нисбий мустақиллиги ва бу элементларнинг бошқаруви мавжудлиги ҳисобланади.

Тизимлар таснифи. Таснифлаш

  • Тизимлар таснифи. Тизимларни қиёслаш ва фарқлаш, уларнинг бир-бирига ўхшашлари ва фарқлиларини ажратиш орқали таснифлаш амалга оширилади.
  • Таснифлаш — бу фақат борлиқ, модели ва уни турли белгилар, яъни, кириш ва чиқиш жараёнларининг баёни, уларнинг келиб чиқиши, бошқарув тури, бошқарувнинг ресурслари билан таъминланганлиги ва хакозо бўйича амалга ошириш мумкин.

Тизимда бошқарув объекти

  • Тизимда бошқарув объекти — бу муайян моддий захираларга эга ва аниқ махсулотни олишга йўналтирилган ишлаб чиқариш операцияларини бажарувчи вазирлик, идора, корхона, цех, ишлаб чикариш, участкалар, ижрочилар жамоаси ёки айрим шахслардир. Бошқарув объектининг фаолияти ишлаб чиқариш жараёни чоғидаги турли ҳолатлардаги вазифаларни амалга оширишга бўйсиндирилган.
  • БОШҚАРУВ ТИЗИМИ
  • Шартли-доимий (меъёрий, норматив справочниклар) ахборотлар
  • Натижавий
  • (хужжатлар, жадваллар тенгламалар ечими) ахборотлар
  • Кирувчи ахборотлар
  • Чиқувчи ахборотлар

Тизимлари қуйидагича таснифланади.

  • - Яратилган жараён бўйича: • табиий - инсон аралашувисиз табиат томонидан яратилган тизими; • сунъий - турли эҳтиёжларини қондириш учун инсон томонидан яратилган тизими;
  • - Йўналиши бўйича: • космик; • биологик; • техник; • ижтимоий; • иқтисодий; • атроф-муҳит(экологик); • сиёсий;
  • - Етакчи марказий элемент мавжудлиги: • марказлаштирилган – тизим таркибида етакчи рол ўйнайдиган марказий звено мавжудлиги; • номарказлашган - роллар элементлар орасида тенг бўлинган тизимлар.
  • - Ҳажмига қараб. • кичик (30 нафардан кам бўлмаган элементларни ўз ичига олади); • ўртача (300 қадар элементларни ўз ичига олади); • катта (300 дан кўп элементларни ўз ичига олади);
  • - Мураккаблик даражаси: • оддий - муаммоларни ҳал қилиш учун компонентларни бўлинишини талаб қилмайдиган тизимлар; • мураккаб - барча элементлари ўзаро боғлиқ ва ўзаро алоқада бўлган тизимларнинг элементларни бир-биридан ажралган ҳолда ўрганилмайди.

Download 215,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish